Majkl Montgomeri je u svojstvu izveštača britanskog “Dejli Telegrafa” zajedno sa kolegom Stivenom Smitom istraživao ratne zločine na Kosovu nakon okončanja sukoba 1999. godine i prvi skrenuo pažnju istražiteljima Ujedinjenih nacija i Haškog tribunala na postojanje “Žute kuće” u mestu Burel u centralnoj Albaniji

BRISEL - Porodice žrtava zločina na Kosovu predugo čekaju pravdu i istinu o sudbini svojih najmilijih, rekao je Majkl Montgomeri, američki novinar koji je otkrio “Žutu kuću” u Albaniji u kojoj su prema izveštaju specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija ljudima vađeni organi.

“Klint Vilijamson je ozbiljan tužilac i vodio je ozbiljnu istragu”, kaže Montgomeri, osvrćući se na izveštaj o trogodišnjoj istrazi o Martijevim navodima koji je specijalni Euleksov tužilac juče predstavio u Briselu, ali dodaje da rezultati te istrage nisu otkrili ništa suštinski novo.

“UNMIK je još od 2003. znao za optuzbe o vađenju organa, ali nikada nije sproveo ozbiljnu istragu o tome, a time se do formiranja Vilijamsonovog tima 2011. nije bavio ni Euleks”, podseća ovaj novinar.

On dodaje da su podaci o tajnim logorima u Albaniji u kojima su pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova držali kidnapovane civile odavno navedeni u izveštajima brojnih medija i organizacija za zaštitu ljudskih prava. Montgomeri je u svojstvu izveštača britanskog “Dejli Telegrafa” zajedno sa kolegom Stivenom Smitom istraživao ratne zločine na Kosovu nakon okončanja sukoba 1999. godine i prvi skrenuo pažnju istražiteljima Ujedinjenih nacija i Haškog tribunala na postojanje “Žute kuće” u mestu Burel u centralnoj Albaniji.

“Porodice žrtava predugo čekaju na istinu i pravdu”, ističe Montgomeri za Tanjug, dodajući da će i suđenje na osnovu rezultata Vilijamsonove istrage biti veliki izazov za međunarodnu pravdu.

Vilijamson je juče u Briselu saopštio da je našao brojne dokaze da su visoki oficiri OVK tokom 1999. i 2000. sprovodili sistematsku kampanju etničkog čišćenja čija su meta bili kosovski Srbi i Romi, ali da nema dovoljno jakih dokaza za optužnicu zbog vađenja organa.

“Vilijamsonov tim se izvesno sretao sa brojnim preprekama na koje smo i mi nailazili”, kaže Montgomeri, koji se tokom novinarske istrage o zločinima OVK i sam suočavao sa pretnjama i slučajevima zastrašivanja svedoka.“Kako da dokažete zločin koji se dogodio pre 15 godina, a ne znate imena žrtava ni počinlaca, niti imate ozbiljne materijalne dokaze?” pita se on, ističući da je međunarodna zajednica reagovala nedopustivo kasno.

Montgomeri, koji danas radi za američki Nacionalni javni radio u San Francisku, ukazuje da je priča o trgovini organima, koja predstavlja tek mali deo zločina nad civilima nakon kosovskog rata, odvukla pažnju javnosti od velikog broja “običnih” slučajeva kidnapovanja, mučenja i ubistava u režiji OVK.“Ono što je motivisalo našu istragu, koja ni do danas nije zaključena, je sudbina stotina ljudi koji su nestali nakon ulaska NATO trupa i UN na Kosovo”, kaže Montgomeri i ističe da predstavnici međunarodne zajednice godinama ignorisali zločine OVK, a da privođenje zločinaca pravdi ostaje izazov punih 15 godina nakon rata.