PRED NJIMA JE NEPRIJATELJ DRHTAO: Ovih 11 žena su proglašene narodnim herojima!

Više od 100.000 žena, u ulozi vojnika, radnica hitne pomoći, medicinskih sestara, kuvarica, kurirki, a ovo su neke od njih koje su dobile orden heroja

Ovo je 11 najpoznatijih žena koje su proglašene narodnim herojima.

Marija Bursać

Rođena u Kamenici kod Drvara 2. avgusta 1920. godine. Bila je partizanska bolničarka, bombaš Desete krajiške brigade i prva žena narodni heroj Jugoslavije.

Septembra 1943. godine u napadu na selo Prkosima, Marija se kao bombaš našla u prvim redovima, kada je i smrtno je ranjena. Poneli su je do partizanske bolnice koja je bila udaljena 40 km. Marija je na nosilima pevala i umrla pre dolaska u bolnicu.

Danica Materić

Prilikom formiranja Desete brigade u januaru 1943. godine, Danica je učestvovala u dobrovoljnom uključivanju omladine u redove brigade, nakon čega joj je zatim dodeljena dužnost pomoćnice političkog komesara Treće čete Četvrtog bataljona.

Štiteći odstupnicu svojim borcima, Danica je teško ranjena i zarobljena. Odveli su ju u Knin i zlostavljali. Vodili su ju vezanu, nagu i ošišane glave kroz Knin da bi preplašili narod. Nakon mučenja su ju ubili. Za narodnog heroja proglašena je 27. novembra 1953. godine.

Đina Vrbica

Đina Vrbica rođena je 1913. godine, učesnica je NOB-a i narodni heroj Jugoslavije. Godine 1940. je na Petoj pokrajinskoj konferenciji SKOJ-a za Crnu Goru, Boku i Sandžak izabrana za članicu Pokrajinskog komiteta.

Bila je delegat na Prvoj konferenciji AFŽ-a održanoj decembra 1942. u Bosanskom Petrovcu kada je izabrana za članicu Centralnog odbora. Poginula je u blizini sela Blatnice kod Teslića, 29. maja 1943. godine. Za narodnog heroja je proglašena 1953. godine.

Dragica Pravica

Rođena je 28. oktobra 1919. u selu Bjelača kod Trebinja. Početkom juna 1942. godine, ostala je po partijskom zadatku u trebinjskom okrugu. Ubrzo su je uhapsili četnici i mučili u zatvoru u Zupcima, a zatim predali italijanskim fašistima. U zloglasnom zatvoru "Kazbek" u Dubrovniku mučena je od 12. do 16. juna 1942, gde se držala prkosno i herojski. Svojim držanjem, hrabrošću i ljudskom dostojanstvenošću zapanjila je mučitelje.

Uprkos svim poniženjima i užasnim mučenjima, Italijani su je vratili četnicima, jer nisu mogli da iznude priznanje. U četničkom zatvoru u Ljubomiru kraj Trebinja mučena je desetak dana najstrašnijim mukama: bičevali su je do krvi, palili joj kožu i kosu, polivali rane solju. Kad joj je četnički komandant rekao da moli za milost, polumrtva se podigla i izdajniku pljunula u lice. Odmah zatim, bila je streljana zajedno s bratom Radom, 27. juna 1942. godine.

Lepa Radić

Rođena je 19. decembra 1925. godine u selu Gašnici, kod Gradiške. Postala je članica Opštinskog komiteta KPJ. Išla je i kao borac u akcije.

Junački se borila do poslednjeg metka hvatajući se u koštac sa Nemcima. Savladili su je i vezali. Rekli su da će joj pokloniti život ako kaže ko su rukovodioci i komunisti među zarobljenim narodom. Lepa im je odgovorila: "Ja nisam izdajnik svoga naroda. Oni će se sami otkriti kad budu uništavali zlikovce kao što ste vi!". Imala je svega 17 godina kad su je obesili.

Milka Bosnić

U toku borbe u Drvaru, Nemci su na tenk bacili ćebe, tako da je vozaču bio zaklonjen vidik. Svi članovi posade su bili ranjeni, a u tom kritičnom trenutku pored tenka je prolazila grupa zarobljenih Drvarčana koje su Nemci sprovodili.

Među njima bila je i šesnaestogodišnja Milka Bosnić, koja je iskočila iz kolone, pritrčala tenku i zbacila ćebe. Ranjenom vozaču ponovo se otvorio vidik, pokrenuo je tenk i nastavio borbu. Razbesneli Nemci su je ubili bajonetama.

Rada Vranješević

Rođena je 25. maja 1918. godine u selu Rekavice kod Banjaluke. Radila je najviše u partijskim organizacijama i bila član Centralnog odbora Antifašističkog fronta žena Jugoslavije. Ujutro, 25. maja 1944. godine, na njen 26 rođendan, uhvatili su je nemački padobranci.

Sprovedena je u logor na groblju i posle osmočasovnog mučenja, pokušala je da pobegne, ali je u bekstvu ubijena. Proglašena je za narodnog heroja 27. jula 1951. godine.

Radojka Lakić

Rođena je 12. oktobra 1917. godine u Skender-Vakufu. Još kao učenica bijeljinske gimnazije pristupila je revolcionarnom omladinskom pokretu i 1935. godine postala članica Saveza komunističke omladine Jugoslavije. Često je menjala stanove i živela pod lažnim imenom.

Početkom septembra 1941. godine, obučena u muslimansku nošnju, naišla je na policijske agente koji su je pretersli na ulici. Odvedena je u ustaški zatvor, gde je bila podvrgnuta mučenju. Pošto ništa nije priznala, izvedena je na Pokretni preki sud. Osuđena je na smrt i streljana 28. septembra 1941. godine

Ravijojla Rava Janković

Rođena je 1919. godine u selu Osijek kod Sarajeva. Kao 16-gdišnjakinja 1935. godine uključila se u revolucionarni omladinski pokret. Bila je jedina žena iz Odreda koja je dobrovoljno stupila u Prvi istočnobosanski udarni bataljon, marta 1942. godine.

Bila je čuvena ne samo kao bombaš, nego i kao bolničarka. Iako je bolovala od tifusa, učestvovala je, po najvećoj hladnoći, sa temperaturom, u 40-satnom maršu od Sokolovića za Foču i natrag. Poginula je 3. novembra 1944. godine, kod Bijelih voda na Romaniji.

Sonja Marinković

Rođena 3. aprila 1916. godine u Straževici kod Pakraca. Bila je diplomirani inženjer agronomije. Jula 1941. godine uhapšena je i posle strašnog mučenja, streljana 31. jula 1941. godine.

Na streljanje je izašla uzdignute glave, a pred uperenim cevima nije htela da okrene leđa. Stajala je ponosno, isprsila se i uzviknula: "Pucajte, ovo su komunističke grudi!". Za Narodnog heroja proglašena je, među prvim borcima NOB-a, 25. oktobra 1943. godine.

(Kurir/Radio Sarajevo)