Prošlo je 19 godina od progona Srba iz Hrvatske
ŽRTVA OLUJE: U ratu sam ostao bez kuće, a u miru zbog raka bez noge!
Đuro Žeželj rođen je kod Knina 1984, na dan kada je 11 godina kasnije počela „Oluja“. Sada sa teškom bolešću živi u izbegličkom centru u Krnjači
BEOGRAD - Porodica Žeželj
jedna je od ukupno 88 familija koje se trenutno nalaze u barakama kolektivnog izbegličkog centra u Krnjači, gde su pronašli smeštaj nakon progona iz Knina, koji je usledio posle hrvatske vojne akcije „Oluja“!
Nemo gledaju u televizor na kome se emituje prilog o 19-godišnjici „Oluje“, jednog od najvećih etničkih čišćenja, zgražavajući se jer ga Hrvati slave kao Dan pobede.
- Nema tu šta da se slavi. Žalosno i jadno. Sećam se letnjeg doba, kiša počela da pada, mi tovarimo seno, kad se čuo pucanj. Prvo smo pomislili da je počelo da grmi, ali prevarili smo se. Krenuli su da nas granatiraju - priseća se Mioljka Mira Žeželj tog kobnog 4. avgusta 1995. kada je zvanično počelo proterivanje Srba iz Like, Banije, Korduna...
Prebegli na konjima
Taman što je Mira ispričala kako su iz sela Strmica na konjima prebegli u Banjaluku, pa potom u Beograd, bez hleba i vode, po vrućini i sparini, ostavljajući sve što su stekli, u skromnu sobu ulazi njen sin Đuro, koji je na godišnjicu „Oluje“ napunio 30 godina.
- I pored svega, danas mi je najdivniji dan! Živ sam! - izgovara, dok ga u neverici i sa oduševljenjem gledam.
jedna je od ukupno 88 familija koje se trenutno nalaze u barakama kolektivnog izbegličkog centra u Krnjači, gde su pronašli smeštaj nakon progona iz Knina, koji je usledio posle hrvatske vojne akcije „Oluja“!
Nemo gledaju u televizor na kome se emituje prilog o 19-godišnjici „Oluje“, jednog od najvećih etničkih čišćenja, zgražavajući se jer ga Hrvati slave kao Dan pobede.
- Nema tu šta da se slavi. Žalosno i jadno. Sećam se letnjeg doba, kiša počela da pada, mi tovarimo seno, kad se čuo pucanj. Prvo smo pomislili da je počelo da grmi, ali prevarili smo se. Krenuli su da nas granatiraju - priseća se Mioljka Mira Žeželj tog kobnog 4. avgusta 1995. kada je zvanično počelo proterivanje Srba iz Like, Banije, Korduna...
Prebegli na konjima
Taman što je Mira ispričala kako su iz sela Strmica na konjima prebegli u Banjaluku, pa potom u Beograd, bez hleba i vode, po vrućini i sparini, ostavljajući sve što su stekli, u skromnu sobu ulazi njen sin Đuro, koji je na godišnjicu „Oluje“ napunio 30 godina.
- I pored svega, danas mi je najdivniji dan! Živ sam! - izgovara, dok ga u neverici i sa oduševljenjem gledam.
Tanjug Vladimir Dimitrijevic
Jednakost je bitna
Slavljenik navodi da je invalid koji je dva puta operisan od raka, zbog čega je ostao i bez noge. Nemaju ništa osim plate, koju zaradi glava porodice Mirko, a od nekadašnjeg doma su se oprostili.
Da je prizor težak i tužan, istakao je i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović pred okupljenim građanima na platou ispred Crkve Svetog Marka, gde je vladika Jovan Slavonski održao parastos žrtvama „Oluje“.
- Ne želimo da gledamo u tuđe dvorište, ali svakako smatramo da ovo nije prilika da neko slavi progon svojih građana. Mi ne želimo da delimo lekcije, ali je to svakako prilika da se ova poruka uputi i na nekim drugima je da razmišljaju - rekao je on i naglasio da je potrebno bolje integrisati izbegli narod kako bi imali sve što i drugi građani države.
Nemanja Pančić
ČINJENICE
Nestalo 2.000 osoba
- „Oluja“ je počela u noći između 3. i 4. avgusta 1995. godine
- Za pet dana je iz Hrvatske prognano 220.000 Srba
- Ubijeno je više od 2.500 osoba
- 2.000 lica vodi se kao nestalo
- Hrvatska slavi „Oluju“ kao legitimnu vojnu operaciju
- Haški tribunal oslobodio je hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Markača
- Zaključak je da operacija „Oluja“ nije bila udruženi zločinački poduhvat
- Pred Međunarodnim sudom pravde nalazi se akcija „Oluja“ u sporu o genocidu po uzajamnim tužbama Hrvatske i Srbije
"S PREDSTAVNICIMA KOMPANIJE ZIĐIN O DALJOJ SARADNJI" Vučić posle sastanka: Posebno smo se osvrnuli na ekonomski značaj projekata i otvaranje novih radnih mesta