Selaković: Uskoro set zakona za kvalitetniju pravnu zaštitu

"Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći podrazumeva da građani koji su teškog materijalnog stanja i ne mogu sebi da omoguće vođenje nekog sudskog postupka ili zaštitu prava, ostvaraju pravo na besplatnu pravnu pomoć koja će njima biti dostupna na svim nivoima lokalnih samouprava", rekao je ministar.

Dodao je da zakon propisuje i refundaciju troškova državi, ukoliko građanin uspe u sporu i naplati odštetni zahtev. Selaković je rekao da se zakon pisao godinama, ali da do sada nije donet jer je njegova primena izuzetno skupa i komplikovana.

"To je zakon koji je izuzetno kompleksan, koji je izuzetno težak za sprovođenje i za koji su potrebana ozbiljna, velika materijalna sredstava, ali zakon koji nam svako doprinosi ostvarivanju što boljih rezultata i na polju evropskih integracija", naveo je Selaković.

Pored zakona koji će omogućiti da najugroženiji o trošku države dobiju pravne zastupnike i svu potrebnu pravnu pomoć, Selaković je rekao da će se pred poslanicima naći i Zakon o zaštiti uzbunjivača. Ministar je kazao da je taj predlog Zakona trenutno na ekspertizi u Evropskoj komisiji, a da je prethodno dobio odličnu ocenu Saveta Evrope.

"Ako imate radnika koji na primer u javnom preduzeću ukazuje na to da neki od direktora ili šefova svojim sumnjivim radnjama dovodi do toga da se oštećuje imovina preduzeća, da se ta imovina odliva u privatne džepove, a zbog toga što će tako nešto kazati i otkriti, može da dobije otkaz, on treba da dobije status uzbunjivača", objasnio je Selaković.

Dodao je da će pravo da prijave korupciju imati ne samo zaposleni u javnom, već i u privatnom sektoru, kao i da će se njihove tvrdnje dobro proveravati kako se ne bi došlo do "širih zloupotreba u sistemu". Selaković je rekao da će se pred poslanicima naći i Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, za koji je nedavno završena javna rasprava.

"To je jedan od zakona za koji mogu sa puno uverenja da kažem da je jedan od temeljnih zakona koji će omogućiti bolji, efikasniji i kvalitetniji rad onih koji vode sudske postupke, a to su sudije i onih koji vode istražne postpuke, javni tužioci i njihovi zamenici, jer će oni morati da rade ažurnije i kvalitetnije", kazao je on.

Po tom zakonu, građani će moći da se žale za sudske postupke koji traju godinama i ukoliko se utvrdi da je, kako je Selaković istakao bilo opstrukcije, moći će da dobiju i novčanu nadokanadu. Upitan da li će žalbe, dodatno opteretiti sudove, ministar je kazao da neće, jer će o njima odlučivati predsednici sudova.

"Ne želimo da prtiskamo bilo koga da radi brže, koliko je važno da presuda bude brza, važno je da bude i kvalitetna, jer ako ne bude kvalitetna nju će oborti drugostepeni sud i ponovo vratiti prvostepenom", ocenio je on.

Selaković je istakao da su svi ovi zakoni deo lanca, a da su pođednako važne karike u njemu i obnova infrastrukture i kontinuirana obuka sudija i tužilaca.

"Do sada je bilo nemoguće da građanin ode na primer u Prvi osnovni sud u Beogradu i da dođe do odluke u razumnom roku, ako znamo da na jednu sudnicu dolazi dvoje i po sudija, što znači da taj sudija može da sudi dva dana u nedelji. To se sada korenito menja, ako on dobije sudnicu, ako su mu obezbeđeni svi uslovi da radi dobro, a on i dalje ne radi dobro, mora da snosi kosekvence", istakao je on.

Dodao je da se zbog nedostatka smeštajnih kapacieta, intezivno radi na obnovi sudova i obezbeđivanju novih zgrada i podsetio da će se od 1. septembra ceo Prvi osnovni sud sa parničnim i građanskim odeljenjem preseliti u renoviranu zgradu Aeroižinjeringa na Novom Beogradu. Selaković je kazao i da je za dostupniju pravdu građanima izuzetno važno i to što je Vrhovni kasacioni sud doneo Program za rešavanje starih predmeta, po kojem svi sudovi u Srbiji do 15. novembra ove godine moraju da reše predmete starije od pet godina.

Govoreći o velikom broju starih predmeta, koji često i zastare, Selaković je kazao da se najveći broj tih predmeta odnosi na izvršenja i da se zato pripremaju izmene i dopune Zakona o obezbeđenju i izvršenju. "Zakon o izvršenju i obezbeđenju mora da bude promenjen, a do kraja godine moramo da imamo gotovu verziju tih izmena, jer ubedljivo najveći broj predmeta koje nam zagušuje pravosuđe su izvršenja i ona nam u statistikama stvaraju privid da je naše pravosuđe najlošije u Evropi, a ono to nije, ono nije dobro, ali nije najlošije", ocenio je Selaković.

Poslanici u septembru o zakonima o VS S i DVT

"Izmene i dopune Zakona o Visokom savetu sudstva (VSS) i Državnom veću tužilaca (DVT) kojima se obezbeđuje odgovoran rad ova dva najvažnija pravosudana tela, naći će se pred poslanicima Skupštine Srbije u prvim danima septembra", rekao je ministar pravde.

Seleković je kazao da se izmenama tih zakona uvodi transparentan i jasan sistem odgovornosti članova VSS i DVT.

"Vi ste do sada imali situaciju da na osnovnu važećih zakona gotovo nikako nije mogao da bude smenjen član VSS i DVT, sada se dešava nešto drugačije, sada imamo predloge zakona koji prediviđaju jasan mehanizam za opoziv članova ukoliko baza, odnosno oni koji su ih izabrali, smatra da su se ogrešili o interese sudijske ili tužilačke struke, ukoliko su ugrozili zakonitost ili ustavnost nekog postupka", istakao je Selaković.

Za neuspeh reforme pravosuđa iz 2009. godine, stručna javnost "okrivila" je upravo VS S i DVT koji su bili nosioci reizbora sudija i tužilaca na funkcije. Od tada se isticalo da je potrebno izmeniti zakone koji regulišu rad tih tela i uvesti odredbe kojima se omogućava smena njihovih izbornih članova. VS S i DVT imaju Savet od po 11 clanova, u kojem su stalni članovi ministar pravde, predsednik nadležnog odbora Skupštine Srbije i predsednik Vrhovnog kasacionog suda, dok osam članova biraju i postavljaju poslanici. Selaković je naveo da su izmene zakona o VS S i DVT važne, jer će upravo ta dva tela formirati i Komisije za vrednovanje rada sudija tužilaca koja će ocenjivati njihov rad na osnovu usvojenih Pravilnika.

On je podsetio da pravilnici o kriterijumima i merilima za rad sudija i tužilaca nisu menjani od 1993. godine. Upitan da prokomentariše činjenicu da će nosioce pravnih funkcija ocenjivati isti oni, koji se 2009. godine nisu pokazali kao uspešni, Selaković je istakao da su strukovna udruženja učestvovala u pisanju pravilnika i time im dala "dodatni legitimitet".

"Pravilnici će se u vidu pilot projekata primenjivati do kraja godine, a od 15. janura ulaze u punu primenu u sva javna tužilaštva i sve sudove u Srbiji, to znači da će se od 15. januara u svakom sudu prati rad svakog pojedinačno sudije, tužioca, zamenika tužioca", istakao je ministar.

Selaković je najavio da će poslanici u avgustu raspravljati i o izmenama i dopunama Zakona o prometu nepokretnosti i Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, čije "isključivo terminološke promene" treba da omoguće rad javnih beležnika od 1. septembra.