Sve je manje i frulaša, pevanja uz gusle i groktalica koje neki nazivaju i potreslicama, rozgalicama ili janjskim pevanjem

Sviranje na gajdama, frulaška praksa, pevanje uz gusle i izvođenje groktalica, na Nacionalnoj su listi zaštite nematerijalnog kulturnog nasleđa. Do Uneskove liste put je mnogo duži.

Srbija je sporazum s Uneskom potpisala 2010. godine, dok je Hrvatska, koja na Uneskovoj listi već ima muzičke elemente, to učinila 2004. godine.

Iako gajde imaju i Škoti, svaka zemlja može da zaštiti onaj kulturni element koji postoji na tom prostoru, a gajde su kod nas posebno ugrožene.

Sve je manje i frulaša, pevanja uz gusle i groktalica koje neki nazivaju i potreslicama, rozgalicama ili janjskim pevanjem.

"Smatramo da su oni veoma značajni kao elementi za jačanje kulturnog i nacionalnog identiteta značajno za identitet", kaže Mirjana Zakić, predsednica Srpskog etnomuzikološkog društva.

Za upis na listu Uneska, potrebni su snimljeni audio i video materijali, intenzivna saradnja sa izvođačima i lokalnim zajednicama, sa Nacionalnim komitetom, Centrom za nematerijalno kultruno nasleđe Srbije i Ministarstvom kulture i informisanja.

"Unesko daje određenu podršku toj zaštiti i ta podrška nije uopšte beznačajna", kaže Mirjana Zakić.

Prioritet je stavljanje do sada predloženih muzičkih elemenata na međunarodnu listu Uneska, a u planu je da se, pre svega na Nacionalnu listu, stave starogradska pesma, i još neki specifični tipovi pevanja i tradicionalnih instrumentata.

(RTS)