Kada dobije pismeno obaveštenje u kom se nalazi visina dugovanja, visina kamate i troškovi izvršiteljske usluge, dužnik ima osam dana da izmiri obaveze

Od trenutka kada izvršitelji prvi put kontaktiraju sa neplatišima, potrošači imaju najviše mesec dana da poplaćaju dugove za struju ili im preti - zaplena imovine. Privatni izvršitelji krenuće od ponedeljka u akciju prinudne naplate neplaćenih starih računa za kilovate. Ako u roku od osam dana ne plate zaostale troškove, dugovi se najpre skidaju sa plata, penzija, štednje, a poslednja instanca, nakon 28 dana, jeste i plenidba umetnina, automobila, pa i kuća.

Pošto je EPS već dostavio izvršiteljskim kancelarijama predloge za prinudnu naplatu dugovanja za struju, prvi naredni korak biće slanje zaključaka za izvršenje dužnicima na kućne adrese. Ovo počinje sledeće nedelje.

Kako objašnjava Svetlana Manić, portparol Komore izvršitelja, izvršitelji će zaključke slati kao i u svim drugim slučajevima ili poštom ili preko kurirske službe, a onaj na kog glasi zaključak mora da potpiše da ga je primio.
- Ako uručenje nije uspelo prvi put, dostava se ponavlja za 15 dana - kaže Manić. - Ukoliko i druga dostava ne uspe, zaključak se kači na oglasnu tablu suda. Nakon pet dana smatra se da je lično uručen. Posle uručenja stekli su se uslovi za prinudno izvršenje.

Kada dobije pismeno obaveštenje u kom se nalazi visina dugovanja, visina kamate i troškovi izvršiteljske usluge, dužnik ima osam dana da izmiri obaveze. Tada će nagrada za izvršitelja biti prepolovljena (umesto 3.600 biće 1.800 dinara). Takođe, ako tvrdi da ne duguje ništa, ima rok od pet radnih dana od prijema pošte da uloži prigovor sudu. To, međutim, ne odlaže izvršenje. Ako sud naknadno utvrdi da je prigovor osnovan, dužnik ima pravo na povraćaj novca.

Za sve to vreme, izvršitelj prikuplja podatke o imovini dužnika - da li radi ili prima penziju, ima li račun u banci, akcije ili obveznice, štednju, ima li kola, kuću, kakve poseduje pokretnosti... Kad prođe rok od osam dana i građanin ne namiri dug, izvršitelj određuje na kojoj imovini će se sprovesti plenidba. Veliki broj ljudi dugove izmiri čim dobije zaključak, a ostali u postupku prinudne naplate najčešće na plati, penziji ili štednji.

- Ako je sprovođenje na plati ili penziji, ne može se skinuti više od dve trećine zarade, odnosno od polovine ako je u pitanju minimalna plata ili penzija - objašnjava Manić. - Izvršitelj kuca na vrata dužniku samo ako ne nađe nikakvu drugu imovinu pogodnu za sprovođenje izvršenja, pa mora da popisuje pokretnosti.

„Naoružani“ izvršiteljskim legitimacijama, oni tada dolaze na vrata dužnika, što je retko. Ako ih ovaj ne pusti da popišu stvari, u sledeći popis doći će uz asistenciju policije.

Ukoliko konačno zakucaju na vrata dužnika, izvršitelji popisuju ono čija vrednost odgovara visini duga i troškova izvršenja. To može biti nameštaj, tehnika, ali i slike i umetnički predmeti, stilske komode, nakit, zlato. Izvršitelj sam vrši i procenu imovine i prodaju oduzetih stvari.
- Ako ne pronađemo nikakvu imovinu, i konstatujemo potpunu nemaštinu, zaključujemo da nema uslova za izvršenje i od njega se odustaje - kaže Svetlana Manić. - Dužnik se u svakoj fazi postupka može javiti kancelariji izvršitelja i zaključiti sporazum o plaćanju na rate. U tom slučjaju se ne bi određivalo prinudno izvršenje na imovini.

(Večernje novosti)