Zašto je najava prodaje poznate zgrade u centru Beograda izazvala buru među radničkim zaštitnicima? SSSS raspolaže velikom imovinom jugoslovenskog Saveza sindikata, koja nikada nije podeljena

BEOGRAD - Vlasništvo nad najvećim brojem kvadrata u Srbiji, posle države, imaju sindikati, pokazuju knjige katastra nepokretnosti!

Korist od izdavanja radničkog prostora najviše ima Savez samostalnih sindikata i njegove podružnice, s obzirom na to da sindikalna imovina nasleđena od nekadašnjeg jugoslovenskog Saveza sindikata do danas nije podeljena. Tako SSSS na svoje ime u Srbiji ima najmanje 60.000 kvadrata ili 102 nepokretnosti, dok samo u prestonici prema nekim procenama imaju čak 13.500 kvadrata prostora na ekskluzivnim lokacijama.

Najava prodaje Doma sindikata, koju je objavila Agencija za privatizaciju uz još 502 preduzeća, uzburkala je srpsku sindikalnu scenu. U SSSS tvrde da su oni jedini vlasnici ovog prostora i da dvorana Doma sindikata funkcioniše kao preduzeće koje ima svoje zaposlene. Oni, međutim, iz poziva Agencije ne vide šta je predmet prodaje.

S druge strane, u Asocijaciji slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije tvrde da vlasništvo nad Domom sindikata pripada državi, te da se zato i našlo na listi za privatizaciju. Dvorana je u prospektu za prodaju bila i 2007. godine, kada se javilo desetak zainteresovanih kupaca, pišu Novosti .

Knjigovodstvena vrednost zgrade od dvadesetak hiljada kvadrata poslovnog prostora u centru Beograda je 214.714.000 dinara, a tržišna višestruko veća. Preduzeće je, prema zvaničnim podacima dostavljenim Agenciji za privatizaciju, lane imalo dobit od 1,74 miliona dinara.

- Dvorana Doma sindikata je društveno preduzeće, sa 100 odsto društvenim kapitalom, za koje postoji inicijativa za privatizaciju, što je prema zakonu dovoljan kriterijum da se nađe na listi preduzeća obuhvaćenim javnim pozivom za prikupljanje pisama o zainteresovanosti - kaže Marijana Radovanović, v. d. direktora Agencije za privatizaciju. - Pošto potencijalni investitori imaju mogućnost da predlože model privatizacije koji im najviše odgovara, mi ćemo tek po isteku roka za prikupljanje pisama o zainteresovanosti znati za koja preduzeća postoji interesovanje i za koje modele privatizacije. Agencija će do kraja oktobra formirati svoje predloge, odnosno da li će se prodavati kapital ili imovina, po kom metodu i uz primenu kojih mera.
NE SME DA MENjA NAMENU U ličnoj karti preduzeća kao osnivač Doma sindikata ne navodi se ni Grad Beograd, ni Republika, već društveni kapital. Iako je otvoren još 1957, kao datum osnivanja današnjeg Doma sindikata navodi se 18. novembar 2004. kada je registrovan kao Društveno preduzeće za pripremanje i organizovanje kulturno-umetničkog i obrazovnog programa. Vlada ga je prošle godine proglasila spomenikom kulture. To znači da budući vlasnik neće smeti da menja njegovu osnovnu namenu.

Ranka Savić, predsednica ASNS, kaže da je njihov osnovni motiv prilikom izjašnjavanja o zainteresovanosti za ovaj prostor bio animacija javnosti i Vlade sa željom da se ukaže da dvorana pripada sindikatima i da je građena parama zaposlenih sa tačno utvrđenom namenom korišćenja.

- Kao sindikat mi toliko para nemamo zato smo pozvali članstvo ukoliko želi da učestvuje da oformimo konzorcijum i da, recimo, svaki član da po 100 dinara - kaže ona. - Ako nema zainteresovanih, dvorana bi se mogla kupiti i za manje novca.

Ranka Savić naglašava da su sve zemlje u okruženju izuzele iz privatizacije sindikalnu imovinu, jer je ona plaćena parama radnika i kroz radne akcije.

- Savez samostalnih sindikata je preduzeće koje drugima izdaje sindikalne kvadrate iako nisu zvanično njihovi, već imaju samo pravo njihovog korišćenja - kaže naša sagovornica. - Svi ostali plaćaju veoma visoke zakupnine, dok oni zarađuju.

Za Ivicu Cvetanovića, predsednika Konfederacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije, najpravednije bi bilo da se kvadrati preraspodele na korišćenje prema broju članova radničkih udruženja.

- Sindikalni prostor u Srbiji je ogroman i ne bi ga trebalo privatizovati - kaže on. - Nažalost, samo jedan sindikat ga koristi, a mi mesečni zakup prostorija u Beogradu plaćamo najmanje 1.000, a negde i do 2.000 evra.

TRAŽE I SUSEDI

Sindikalne organizacije iz bivših jugoslovenskih republika u nekoliko navrata tražile su da vredna radnička imovina, koja je u vreme zajedničke države pripadala jugoslovenskim sindikalcima, uđe u sukcesionu masu. Iz Sindikata BiH poručuju da će podelom zajedničke imovine koordinisati Međunarodna konfederacija slobodnih sindikata, a da će u ukupnoj sindikalnoj imovini Bosni i Hercegovini pripasti 15 - 17 procenata.

(Novosti)