Direktor Republičkog zavoda za statistiku Dragan Vukmirović rekao je da ne postoji jdinstvena klasifikacija bazirana na nekoj naučnoj metodologiji koja se bavim tom tematikom

Možda je iznenađenje, ali zvanična statistika pokazuje da je u Smederevu najpovoljniji odnos prosečne zarade i neto potrošačke korpe, tačnije da se upravo u tom gradu najlakše u Srbiji namiruju osnovne životne potrebe.
Smederevo najpovoljnije

U svetu se često prave tabele najboljih gradova za život, najsrećnijih mesta, najzadovoljnijih ljudi, pa iako kod nas zvanične klasifikacije po nekom od takvih osnova nema, podaci statističara govore da se u velikim gradovima kod nas definitivno bolje živi.

Direktor Republičkog zavoda za statistiku Dragan Vukmirović rekao je da ne postoji jdinstvena klasifikacija bazirana na nekoj naučnoj metodologiji koja se bavim tom tematikom .

"To jednostavno nije deo statističkog sistema, međutim, statistika prikuplja podatke iz različitih oblasti - objašnjava Vukmirović, dodajući da je tako Smederevo najpovoljnije za život ako se posmatra odnos nove minimalne potrošačke korpe i neto zarade, a da Beograd zauzima prvo mesto ako nije reč samo o "pukom preživljavanju".

Da bismo uopšte mogli da govorimo o uslovima života, objašnjava Vukmirović, moramo da znamo kakav je prosečan standard građana u Srbiji.

"Prosečno domaćinstvo u Srbiji na hranu i komunalije izdvaja više od polovine raspoloživih sredstava za život, tačnije 55 odsto", kaže on i dodaje da tu nisu uključeni odeća, obuća, transport, komunikacije, dok se, napominje, za rekreaciju i kulturu, odnosno obrazovanje izdvaja tek nešto više od pet odsto raspoloživih sredstava.

Prema njegovim rečima, mora da se zna i da prihode u Srbiji čine plate sa 42 odsto i penzije sa 30 odsto, te da je u prvom kvartalu 2014. godine prosečno domaćinsvo imalo na raspolaganju 56.000 dinara.

Za taj su period ukupna raspoloživa sredstva prosečnog domaćinstva u Srbiji bila najviša u Beogradu - oko 68.700 dinara, Vojvodini, koja je uvek negde oko proseka - 56.300, južnoj i istočnoj Srbiji - 52.000, dok su najmanja bila u Šumadiji i zapadnoj Srbiji - ispod 50.000.

"Ako govorimo o tome da su zarade osnovni izvor prihoda, onda je uvek interesantno napraviti paralelu sa potrošnjom koju merimo kroz minimalnu potrošačku korpu i zaradu. Prema tom količniku, možda je iznenađenje, ali najbolji grad za život je Smederevo", kaže Vukmirović.

Prema njegovim rečima, na drugom mestu je Novi Sad, a slede Pančevo, Beograd, Šabac, Užice, dok poslednja tri mesta zauzimaju Niš, Leskovac i Valjevo.

Vukmirović objašnjava i da je kod ovog načina rangiranja karakteristično da se govori o gradovima koji su najjednostavniji za život u smislu da se osnovne životne potrebe najlakše namiruju.

Međutim, kako kaže, ako govorimo o kvalitetu života, puko preživljavanje nije jedino što nas interesuje, već je to kvalitet života.

"Definiciju kvaliteta života nemamo, ali postoje određeni kriterijumi koje možemo da pratimo i koje merimo a to su, osim samih zarada i troškova života, očekivano trajanje života kod muškaraca i žena, učešće zaposlenih u ukupnom broju stanovnika, vrednost procešne zarade, ukupan broj stanovnika i broj osnovnih škola, zdravstvenih ustanova i novoizgrađenih stanova", kaže Vukmirović i dodaje da ako se napravi jedna takva lista nije iznenađenje da su veliki gradovi na prvom mestu.

Kada se sve sabere, prema ovim indikatorima, na prvom mestu je Beograd, na drugom Novi Sad, pa slede Kragujevac, Užice, Niš, Valjevo, koje je svakako neobičan primer.

Naime, Valjevo, koje je bilo poslednje u rangiranju kad je reč samo o pukom preživljavanju na visokom je šestom mestu po ukupnom kvalitetu života, a Smederevo u kojem je najpovoljnijin odnos plate i korpe, po ukupnom je kvalitetu života tek na 16. mestu, objašnjava Vukmirović.

"Jedino je Leskovac zakucan za dno a sve to navodi na zaključak da se u velikim gradovima ipak bolje živi bez obzira što možemo da govorimo i o vremenu koje provodimo u prevozu, dodatnim troškovima, skupljim komunalijama, namirnicama", rekao je on.