Ratna fotografija koja je nastala kod Drine, pre povlačenje srpske vojske preko Albanije, svet je obišla pod nazivom Srpski izviđač na Drini, ili Oko sokolovo, jer se u tom trenutku nije znalo ko je na njoj

Ratna fotografija koja je obišla svet i predstavljala simbol odanosti vojnika ratnom zadatku i predanosti odbrane otadžbine, je jedna od najpoznatijih fotografija srpske istorije.

Iako je bila u raznim ratnim albumima i svedočila o pobedama sprske vojske, o ovom junaku se manje zna, ili barem ne dovoljno za to koliko je on učinio za svoju zemlju.

"Jeste, to sam ja"

Tek 50 godina kasnije Dragutin Matić je ugledao sebe na fotografiji, zanemeo, setio se svih ratnih dana, drugova, gladovanja, smrti i pobeda.

"Jeste, to sam ja. Zaista me slikao dok sam jurio Švabu", rekao je tada Matić dok se prisećao da se oko njega motao "neki novinar, šta li", kako ga je slikao i otišao.

samson-cernov-wiki.jpg
Wikipedia 

Dragutin Matić je rođen 10. janaura 1888. godine kao najmlađi od petoro dece, u selu Kaletincu, na obroncima Suve planine. Rano je ostao bez oca, pa ga je podizao brat Đorđe, zbog čega su ga u selu zvali Dragutin Đorin.

U vojsku je otišao 1910. godine, tada najelitniji rod - konjicu. Zatekao ga je Prvi balkanski rat, a bio je aktivni učeniskik i Drugog balkanskog rata. Izbijanjem Prvog svetskog rata 1914. godine Matić je treći put otišao na front.

Oko sokolovo

Tokom Cerske i Kolubarske bitke, zbog pokazane hrabrosti i odvažnosti, poveren mu je zadatak izviđača, što je i bila njegova uloga kada je fotografisan. U tom trenutku se nije znalo ko je junak, pa je obišla svet potpisana kao "Oko sokolovo", ili "Srpski izviđač na Drini".

U svoj zavičaj se vratio oko Božića 1919. godine, posle ratovanja od punih šest godina. Iza njega je ostalo više od 20 unučadi u praunučadi, a njegov najmlađi sin, Blagoje Matić, dugo je bio dopisinik "Politike" iz Niša.

Ordenje zakopano pored reke

Ordenje i medalje, nažalost nisu sačuvani jer je njegova supruga Kruna, plašeći se Bugara sve spakovala i zakopala blizu reke, i od tada više nisu pronađena.

Ceo svoj radni i životni vek proveo je u rodnom Kaletincu. U njemu je i umro, 12 dana pre svog 83. rođendana, 29. decembra 1970. godine.