Nakon što se razbolela, preselila se na selo da gaji koze. Dugo se lečila od steriliteta, zbog čega je dobila najtežu bolest

ČAČAK - Miran život.
Verica Barać, nakon što se razbolela od opake bolesti, preselila se iz Čačka, gde je imala kuću u centru grada, u obližnje selo Preljinu. Na selu, u skromnom seoskom domaćinstvu, živela je povučeno i gajila je koze, od kojih je koristila sveže mleko, koje je krepilo njeno krhko telo.

Žena koja se borila za prava malog čoveka umrla je u potpunoj tišini, bez ušteđevine, dosledna uverenju da ne želi ništa preko veze.

Njena rođaka za Kurir kaže da se Verica zbog prevelike želje da dobije potomstvo dugo lečila od steriliteta, te je tako od prevelike doze hormona još pre 15 godina dobila najtežu bolest.

- Sećam se da je sa seljacima u gumenim čizmama išla rame uz rame kad su bili protesti u Mojsinju da se plodne oranice ne pretvore u deponiju. Pokisla i izgladnela pisala je izveštaje, a za sebe nikad nije previše marila - priča rođaka koja je insistirala na anonimnosti.

Iako je imala dva braka, Verica nije uspela da se ostvari kao majka, što je bila njena najveća želja. Poslednje tri godine života provela je u braku s Danilom Šukovićem,članom Saveta za borbu protiv korupcije.

Njeni roditelji, majka Nera i otac Srba, razveli su se još dok je Verica bila dete. Majka se više nije udavala, a otac, koji danas živi u Crnoj Gori, iz drugog braka ima dve ćerke.

(D. Č.)

Nasledila je osećaj za pravednost

Mlađe sestre po ocu Maja i Dijana, iako su joj najbliži rod, nikada ništa nisu dobile preko veze od najhrabrije žene u Srbiji.

- Sećam se kad se Maja udala, pa je valjalo za nju naći posao, niko nije smeo da se usudi da se Verici obrati za pomoć. Svako ko ju je poznavao znao je da to nikako nije volela. Volela je svoje pretke, od kojih je i nasledila osećaj za pravednost - kaže naša sagovornica.