MERE ŠTEDNJE: Plate i penzije do 25.000 dinara neće biti smanjene

BEOGRAD - Vlada još „vaga“ nove mere državne politike koje bi trebalo da omoguće uštede u budžetu. Tačan procenat smanjenja penzija i plata u javnom sektoru i dalje nije utvrđen, a razgovori koji treba da dovedu do rešenja počeli su u ponedeljak u Vladi Srbije, sastankom sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda.

Premijer Aleksandar Vučić obavestio je šefa kancelarije MMF-a u Beogradu Deheng Kima, da je Vlada na čijem je čelu, odlučna da sprovede ekonomske reforme, ali da će siromašni i najveći broj penzionera biti apsolutno zaštićeni, pišu Novosti.

Zasad je jedino izvesno da se neće dirati u primanja socijano ugroženog stanovništva. Plate i penzije do 25.000 dinara neće biti smanjene. Najveći teret trebalo bi da podnesu vlasnici primanja iznad 65.000 dinara mesečno, koja će biti najviše smanjena.

Rebalans budžeta koji nam predstoji je razlog za sastanak sa MMF-om, posle koga sleduje i dolazak misije MMF iz Vašingtona u oktobru i razgovor o novom aranžmanu Srbije i ove institucije. Sastanku premijera Srbije i stalnog predstavnika MMF-a, prisustvovali su u ponedeljak i ministar finansija Dušan Vujović, ministar ekonomije Željko Sertić, ministar državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički, ministar za rad i socijalna pitanja Aleksandar Vulin i guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.

- Predsednik Vlade je istakao da Srbija mora da nastavi strukturne reforme i izrazio očekivanje da će dogovor sa MMF-om biti postignut - saopštila je posle sastanka vladina Kancelarija za saradnju sa medijima. - Premijer je naglasio da predstavnici MMF-a u razgovorima sa predstavnicima vlasti u Srbiji nisu predložili konkretne mere potrebne za fiskalne uštede, ali da su predstavnici Vlade Srbije upoznali stalnog predstavnika MMF-a sa merama usmerenim na uštede u budžetu i stabilizaciju javnog duga, kao i sa merama za oživljavanje privrede.

Mere politike, kako su naglasili predstavnici srpske vlade, razmatraće se u narednim nedeljama.

- Stav predstavnika MMF-a je da sve mere koje budu usvojene treba da imaju široku društvenu prihvatljivost, kako bi se obezbedila njihova održivost, i u tom kontekstu je savetovano da paket treba da zaštiti socijalno ugrožene, zaključeno je na sastanku - saopšteno je iz Vlade Srbije.

Kako „Novosti“ nezvanično saznaju, MMF se, ipak, zalagao za linearno smanjivanje penzija i plata u javnom sektoru, dok je stav srpske strane bio da je progresivno smanjivanje bolje: što je veće primanje, da i smanjenje bude veće. Time bi se, makar delimično, zaštitilo stanovništvo sa nižim primanjima. Granica od 25.000 dinara „zaštićenih“ penzija znači da više od polovine penzionera neće imati promenjena primanja. Na listi Fonda PIO nalazi se tačno 816.233 penzionera sa penzijom do 25.714 dinara. Dok svega 1.998 građana prima penzije veće od 90.000 dinara, na primer. Koliko je tačno zaposlenih u javnom sektoru čije plate ne prelaze 25.000 nije poznato, s obzirom na to da država do sada nije saopštila ni tačan broj ukupno zaposlenih u ovom sektoru.

Poslednji procenat smanjenja pominjan u javnosti, bez zvanične potvrde, bio je 10 odsto. U tom slučaju sva primanja u javnom sektoru i penzije, iznad 25.000 dinara, biće umanjene za 10 procenata. Ako se uvede veći procenat za veće plate, granica će verovatno biti na 65.000 dinara.

Među predlozima za procenat smanjenja penzija do sada su „u opticaju“ bila tri iznosa: 20 odsto, koliko je tražio bivši ministar finansija Lazar Krstić, 15 odsto, koliko Fiskalni savet smatra da je neophodni minimum i 10 odsto, koliko je novi ministar finansija Dušan Vujović najavio da će biti.

Uštede i kod gubitaša

Uprkos tome što smanjivanje plata i penzija može da donese uštedu od blizu trećine potrebne sume, već u 2015. godini (cilj je 1,5 milijardi evra u naredne tri godine), ako to ostanu jedine mere, teško da ćemo se izboriti sa narastajućim deficitom. Troškovi javnih preduzeća, na primer, mogu veoma brzo da „pojedu“ ove uštede, ukoliko se država ne uhvati u koštac i sa ovim problemom. Još je Fiskalni savet ukazivao na to da su troškovi samo dva javna preduzeća - „Srbijagasa“ i „Železare“ Smederevo, veći od svih ušteda dobijenih uvođenjem solidarnog poreza i podizanjem niže stope PDV-a sa osam na 10 odsto.