Branko Vasić, rođak preminulog dečaka tvrdi da su mu na Institutu za majku i dete “Dr Vukan Čupić” naplatili 4.000 dinara za oblačenje pokojnika, ali da mu nisu izdali račun

Branko Vasić došao je sa pogrebnim preduzećem da preuzme telo osmogodišnjeg rođaka, preminulog na Institutu za majku i dete “Dr Vukan Čupić”, a pojedinci iz osoblja ove ustanove uspeli su da ga prevare i stave sebi u džep novac za oblačenje pokojnika. Vasiću nije izdat račun, pa ne postoji ni pisani trag da su novac primili.

- Prišla mi je žena koja radi tamo i dva puta pitala ko će obući pokojnika. A zatim je usledilo pitanje koje mi je sledilo krv u žilama: ”Da li znate koliko će vas to koštati?” Pomislio sam u sebi šta će koliko koštati? Ali, bol je bila jača i samo sam izustio da to nije problem! Kada je sve bilo gotovo, pozvala me je mahnuvši rukom i rekla: ”Što se tiče oblačenja, to košta 4.000 dinara” - priča još vidno uzrujan Vasić koji je toj ženi na ruke predao novac i nije dobio račun.

U Institutu za majku i dete veoma neprijatno su se iznenadili kada im je predočeno da postoji osoblje koje radi kod njih i zarađuje novac na tuđoj muci, jer usluga “oblačenja preminulog” ne postoji u njihovoj ustanovi. Odmah su ispitali slučaj, a osumnjičeni zaposleni su sve priznali.


- Osoblje koje je to uradilo, priznalo je, ali su se branili time da su samo hteli da pomognu i da olakšaju da se telo ne prevozi u centralnu kapelu, a to je bila njihova samoinicijatnivna odluka. Kazniću osoblje koje je to uradilo. Lično sam pozvao rođaka koji je preuzeo telo i izvinio sam se u ime celog kolektiva - kaže dr Radoje Simić, nedavno postavljeni v.d. direktora Instituta “Dr Vukan Čupić”.

radoje-simic-printskrin.jpg
Printskrin, Radoje Simic 


On kaže da inače retko praktikuju da se telo preminulog preuzima iz bolnice, jer se do 15 sati tela otpremaju u kapelu.

- Na zahtev roditelja koji dolaze iz daljine izlazi se u susret, pa im se dozvoli da neko od rođaka ko dođe obuče preminulog, jer mi takvu službu nemamo - kaže dr Simić.

Još na ulazu pomoćnik obducenta pitao je Branka Vasića da li je poneo odelo koje će obući preminulom, a Branko mu je predao odelo koje su poslali roditelji mališana. Dok je čekao dokumenta, pomoćnik obducenta je prišao vozaču pogrebnog preduzeća i pitao ko će obući pokojnika, jer to nije njegov posao, i rekao da će telo poslati u centralnu kapelu, pa da tamo idu po njega i da se oblačenje tamo plaća 9.000 dinara.

- Da li je moguće da se na takvom “renomiranom” Institutu uzimaju pare za oblačenje nesrećne dece od njihovih još nesrećnijih najbližih? Šta se dešava ako neko nema te pare u tom trenutku? - pita se Vasić koji je želeo da upozori na način kako se zarađuje na ljudskom bolu.

(Blic)