Nikolić: Mačkov kamen je srpski Termopil

Veliki rat ne pamti krvaviji boj. Ni manjeg bojišta, ni više žrtava. U toj jednoj septembarskoj nedelji, na prostoru nešto većem od 500 metara kvadratnih, polju manjem od onog koje svaki srpski seljak s proleća ore i po njemu sadi svoju radost i muku, obe vojske gubile su, kažu istorijske knjige, svakoga dana na hiljade ljudi, podsetio je predsednik

Nikolić je na Mačkovom kamenu rekao da Veliki rat ne pamti krvaviji boj. "Ni manjeg bojišta, ni više žrtava. U toj jednoj septembarskoj nedelji, na prostoru nešto većem od 500 metara kvadratnih, polju manjem od onog koje svaki srpski seljak s proleća ore i po njemu sadi svoju radost i muku, obe vojske gubile su, kažu istorijske knjige, svakoga dana na hiljade ljudi. Ne pamti se bitka u kojoj je izginulo više srpskih oficira, njih 115 uz 176 ranjenih", podsetio je Nikolić.

Kako je rekao, od palih komandanata pukova steg i komandu su preuzimali komandanti bataljona, od njih komandanti četa, i tako redom, sve dok kaplari nisu postajali prvokomandujući. "A komanda je bila jedna jedina, uvek ista: „ Za mnom, junaci!“" naglasio je Nikolić.

Prema njegovim rečima, nije to bio sudar dve vojske već dva istorijska, civilizacijska koncepta - jednog koji bi da osvoji tuđe i drugog koji brani svoje. "Jedan je imao silno oružje i odmornu, višestruko brojniju vojsku, drugi je poznavao svaki kamen i drvo, svaku livadu i njivu, branio svoje dvorište sa drvenom klupom pod šljivom, i u dvorištu pradedovu kuću od naboja, i u kući ženu, kolevku, oca i majku. A to oružje u glavi i srcu jače bije od onog u rukama", kazao je predsednik. Ratujući jedna protiv druge, vodile su svaka svoju bitku i svaka je u svojoj pobedila, rekao je Nikolić i dodao da su Austrougari zauzeli kotu na Mačkovom kamenu, ali ih je čekalo milion kota koje i ako pobede nisu postajale i nisu mogle da ostanu njihove.

"Osvajanje kamena žrtvovanjem života nije nikakav motiv, ali za njegovu odbranu, posebno ako je međaš ili se nalazi u avliji, proliva se i poslednja kap krvi i ponosno umire sa osmehom na licu", rekao je predsednik Srbije. On je podsetio da je potom, bitka na Kolubari pokazala da vojnik ne može da izgubi bitku za kućni prag, bez obzira kako je naoružan i čije oznake nosi na šinjelu.

"Uvučeni u ovaj rat na silu, naročito posle ove bitke, Poćorekovi vojnici bili su demoralisani, izmučeni, ranjenog ponosa i ubijene vere u sebe, jer su ih malobrojni i slabo naoružani srpski vojnici sedam dana držali na tom malom prostoru izginulo ih je tri puta više nego Srba, 30.000 njihovih vojnika izbačeno je iz stroja, samo 22 septembra neprijatelj je prebrojao 1200 svojih mrtvih vojnika", naveo je Nikolić. Strašnim vojničkim porazom na Kolubari, Poćorekova armija platila je danak pirovoj pobedi na Mačkovom kamenu, ocenio je predsednik Srbije.

Kako je rekao, desetinama godina je ova važna spomen kosturnica na Mačkovom kamenu bila zatravljena, zapostavljena. "Bila je to u komunizam zarobljena Srbija koja se iživljavala i na Gavriloviću, čuvenom majoru srpske vojske koji je branio Beograd, a njega, višestruko ranjenog, svojim telima, ginući, branili njegovi vojnici", ukazao je Nikolić.

U želji da se takve stvari više ne dešavaju Nikolić je istakao da je još jedan spomenik nedaleko od Mačkovog kamena, betonski krst koji je donedavno jedva virio iz paprati i rastinja. Predsednik je naveo da je taj spomenik podigao vojnik - bolničar Milićević kada se Veliki rat završio, a koji je izvlačio ranjenike sa Mačkovog kamena koji su na planinskoj kosi, gde je sada krst, čekali zaprežna kola da ih povezu put Krupnja u previjalište. "Austrougarski izviđači su videli zaprege pune teških ranjenika i mimo svih konvencija, ljudskih i ratnih običaja, plotunima razneli preko 70 bespomoćnih srpskih vojnika.

Istorijska pravda htela je da bolničar Milićević preživi ovaj mučki plotunski napad, da svedoči o događaju i da svojim drugovima junacima sam podigne krst", rekao je Nikolić. Kako je dodao, taj krst je njima u čast, a nama za opomenu da ne zaboravljamo, da pamtimo i pripovedamo, da budemo ponosni na svoje pretke i zahvalni za svoju slobodu, svoju junačku istoriju, ideale i vrednosti koji nas među državama i narodima od vajkada stavljaju uvek na stranu pravednika i slobodara, pobednika i heroja.

"Mačkov kamen je srpski Termopil, bitka koju bi mnogo pre današnjeg dana svaki narod uzdigao na pijedestal svetinje i ponosa, nacionalne legende koja je uzvišeni istorijski primer žrtve za spas i odbranu otadžbine i naroda. Danas to činimo uzvraćajući precima sećanjem i poštovanjem, poručujući potomcima da je ovo mesto svetilište, učionica istorije i ponosa", poručio je predsednik Srbije.