Najčešće se falsifikuju lekovi za potenciju, hronične bolesti, pritisak i dijabetes, ali i protiv raka i drugih teških oboljenja

BEOGRAD - Na tržištu Srbije oko deset odsto lekova je falsifikovano i u njima se često nalaze nedovoljno aktivne supstance ili sadrže materije koje su opasne po zdravlje.

Ovi podaci saopšteni su na konferenciji "Značaj kvaliteta medicinskih proizvoda za javno zdravlje i borba protiv falsifikata medicinskih proizvoda u Srbiji", održanoj u Privrednoj komori Srbije.

Na tržištu Srbije oko deset odsto lekova je falsifikovano i u njima se često nalaze nedovoljno aktivne supstance tako da teški bolesnici ostaju bez terapije ili sadrže materije koje su opasne po zdravlje i mogu da dovedu i do smrtnog ishoda.

U nerazvijenim zemljama čak 30 odsto lekova je falsifikovano, a lažni lekove najviše se nude na internetu, čak 50 odsto, zatim preko oglasa, istaknuto je danas na konferenciji "Značaj kvaliteta medicinskih proizvoda za javno zdravlje i borba protiv falsifikata medicinskih proizvoda u Srbiji", održanoj u Privrednoj komori Srbije.

Šef jedinice za zaštitu intelektualne svojine Mikailo Tijanić objašnjava da se najviše falsifikuju lekovi za potenciju, hronične bolesti, pritisak i dijabetes, ali i protiv raka i drugih teških oboljenja.

"Falsifikovanje lekova kao pojava rasprostranjeno je ne samo u Srbiji, već u svim zemljama sveta. Neophodna je neka vrsta samozaštite, edukovati ljude da kupuju samo preko označenih internet sajtiova, označenih internet apoteka. To je jedan od načina da se ljudi samozaštite", naglašava Tijanić.

U prevazilaženju problema, kako kaže, neophodna je zajednička akcija MUP-a, ministarstava zdravlja, trgovine, finansija, kako bi se smanjio procenat učešća falsifikovanih lekova u ukupnom prometu.

Porparol Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije Pavle Zelić savetuje da se lekovi kupuju samo u apotekama, jer svaki lek koji ulazi u apoteku prati određena dokumentacija uključujući i sertifikat o kvalitetu ALIMS-a.

Zelić upozorava da se kod falsifikovanih lekova, koji se obično nabavljaju preko interneta ili oglasa, dešava da izostaje aktivna supstanca, što je kod teških pacijenata izuzetno opasno.

"Znamo da godišnje oko 100.000 ljudi umre u svetu zbog nekvalitetnih, falsifikovanih lekova protiv malarije", rekao je Zelić.

On je dodao da se u falsifikovanim lekovima mogu naći i supstance koje su opasne po zdravlje poput otrova za pacove, talka, krede, a da se kao boja i fina glazura koristi boja za puteve, asfalt.

"Falsifikovan lek je napravljen tako da podseća na orginal i običnom čoveku je teško da ga razlikuje. Zato apelujemno na sve pacijente da lekove nabavljaju u apotekama, gde rade kvalifikovane osobe koje mogu da procene da li je lek orginalan ili ne", zaključio je Zelić.

Savetnik u Privrednoj komori Srbije Dragan Stevanović rekao je novinarima pred početak skupa da srpsko zakonodavstvo relativno dobro uređuje promet i proizvodnju lekova, ali se sporadično pojavljuju i falsifikati na našem tržištu.

"Falsifikati lekova prvo ugrožavaju zdravlje ljudi, zatim domaće proizvođače lekova koji legalno proizvode lekove, ali ugrožavaju i budžet Republike Srbije", naglasio je Stevanović.

Zbog falsifikovanih lekova procena je da su gubici na godišnjem nivou u svetu oko 75 milijardi evra, dok u Srbiji godišnji gubici su nekoliko miliona evra.