SAHRANJEN VUK BOJOVIĆ Ćerka Marija: Tata, izgrli i izljubi Nikolu

U ogromnom redu onih koji su čekali da odaju počast bili su i Tanja Peternek, glumac Toma Kuruzović, Kristijan Golubović, Džej Ramadanovski, sportistkinja Tanja Petrović, Milorad Vučelić i Miroslav Lazanski

Više stotina građana i prijatelja, među kojima su i Dragan Marković Palma, Zvezdan Terzić i Lidija Vukićević, nalazili su se ispred kapele u redu kako bi odali poslednju poštu Vuku Bojoviću. Prisutni su bili i Tanja Peternek, glumac Toma Kuruzović, Kristijan Golubović, Džej Ramadanovski, sportistkinja Tanja Petrović, Milorad Vučelić, Miroslav Lazanski, Lukina supruga Barbara, njegova oba advokata i pevačica Zorana.

Dok su Vukov sanduk spuštali u grobnicu poslednji govor je održala Vukova ćerka Marija

" Tata izgrli i izljubi Nikolu, pošto mi nismo dugo, a znamo da ti je to bila najveća želja, rekla je Marija.

Vuk Bojović sahranjen je pored svog sina Nikola koji je ubijen krajem aprila prošle godine u centru Beograda.

Vukosav Vuk Bojović, dugogodišnji direktor beogradskog Zoološkog vrta i vajar, preminuo je jutros u 74. godini.Rođen je u Pljevljima 18. decembra 1940. Bojović vodi poreklo iz sela Zminica na Durmitoru gde i provodi najranije detinjstvo, može se pročitati na Vikipediji. U trećoj godini ostaje bez oca Luke, predratnog učitelja, koji gine kao pripadnik četničkih jedinica.

Diplomirao je i magistrirao vajarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Bio je po diplomiranju prvo slobodni umetnik, zatim profesor u osnovnoj i srednjoj školi. Predavao je i u Višoj trgovačkoj školi u Beogradu, gde je od 1982. do 1986. godine bio direktor.

Uradio je tridesetak bisti, među kojima i biste Veljka Vlahovića, Dragana Kovačevića, Stojana Cerovića, Save Kovačevića.Poslednjih 28 godina bio je na čelu beogradskog zoo-vrta, Vrta dobre nade kako ga je zvao, koji je njegovim radom i zalaganjem prerastao u pravu oazu životinjskog carstva, sa preko dve hiljade životinja, gde rado dolaze i deca i odrasli.

Na funkciji direktora Beo zoo-vrta došao je 1. maja 1986. godine,a široj javnosti je postao poznat kada je krajem osamdesetih dvaput iz zoo-vrta bežao šimpanza Sami, podseća Vikipedija.

U poteri po ulicama i krovovima Beograda i ubeđivanju šimpanze Samija da se „preda“ najveću ulogu imao je upravo Bojović. Taj događaj je on kasnije iskoristio da skrene pažnju na stanje u zoo-vrtu i da to stanje unapredi. Bojović je bio oženjen Vesnom Radović Bojović.

Imao je četvoro dece iz dva braka - dve ćerke i dva sina. Sin Nikola ubijen je u aprilu 2013. u blizini Zelenog venca.Autor je velikog broja novinskih članaka o životinjama i njihovim navikama. Objavio je knjige: Priče iz zoo-vrta (1995), Priče iz zoo-vrta 1 (2005), Priče iz zoo-vrta 2 (2007) i Beogradski zoološki vrt (2010). Koautor je knjige Kroz Beogradski zoološki vrt (2005. i 2011. drugo dopunjeno izdanje).Iz istraživačkih pobuda putovao je u različite delove sveta - centralnu Aziju, daleki sever, daleki istok (Kazahstan, Kirgizija, Čukotka, Kamčatka, Sibir, Habarovsk, Komsomolsk na Amuru, Mandžurija...) i centralne i južne delove Afrike. Učestvovao je u brojnim radio i televizijskim emisijama i dao obilje izjava za domaće i inostrane medije. Bio je voditelj noćnog programa Radija „S“ (1995–1996). Autor je i voditelj emisija Art televizije: Art zoologija (1996–1999, 164 emisije) i Art boemija (od 1999. godine, više od 700 emisija). Bio je dugogodišnji predsednik Ekološke stranke Zeleni.