Ministarstvo pravde predlaže AKS da u roku od 48 časova, od prijema ovog akta, stavi van snage Uputstvo za postupanje advokata tokom protesta upozorenja sa obustavom rada..., stoga što je protivno Ustavu i zakonu, navodi se u dopisu Selakovića upućem predsedniku AKS Dragoljubu Đorđeviću

BEOGRAD - Ministar pravde Nikola Selaković pozvao je danas Advokatsku komore Srbije (AKS) da stavi van snage Uputstvo po kom advokati moraju da štajkuju pod pretnjom disciplinskih sankcija i isključenja iz advokature, jer se njime krši Ustav Srbije i niz zakona.

"Ministarstvo pravde predlaže AKS da u roku od 48 časova, od prijema ovog akta, stavi van snage Uputstvo za postupanje advokata tokom protesta upozorenja sa obustavom rada..., stoga što je protivno Ustavu i zakonu", navodi se u dopisu Selakovića upućem predsedniku AKS Dragoljubu Đorđeviću, a koji je objavljen na sajtu Ministarstva.

Ako AKS ne postupi po predlogu u ostavljenom roku, Ministarstvo pravde je dužno da postupi u skladu sa odredbama Zakona o državnoj upravi i da predloži Vladi donošenje rešenja kojim se uputstvo obustavlja od izvršenja i da pokrene postupak za ocenu njegove ustavnosti i zakonitosti, dodaje se u dopisu.

Spornim uputstvom AKS od 13. septembra, advokatima je za vreme obustave rada koja je u celoj Srbiji počela 17. septembra, zabranjeno da dolaze na suđenja, u tužilaštvo radi istražnih postupaka i postupaka pregovora oko primene oportuniteta ili sporazuma o krivici, niti će odlaziti u policiju u pretkirivičnim postupcima.

Advokati su dužni jedino da podnose tužbe, žalbe i druga pismena kod kojih bi propuštanje roka rezultiralo gubitkom prava. Takođe mogu da pristupe na sednicu veća apelacionih sudova povodom žalbe u krivičnom postupku, na raspravu pred drugostepenim sudovima povodom žalbe u parničnom postupku i na raspravu povodom tužbe u Upravnom sporu.

Nepoštovanje navedenih uputstava smatra se "težom povredom dužnosti advokata", za koju može da se izrekne novčana kazna ili brisanje advokata iz imenika.

Ministar je ocenio da su Uputstvom grubo i višestruko povređeni Ustav i zakoni Republike Srbije jer je, kako je naveo, AKS dala sebi za pravo da advokatima koji ne učestvuju u štrajku zapreti zabranom prava na bavljenje advokaturom, čime im je nametnuta obaveza da učestvuju u štrajku.

On je podsetio da Ustav garantuje pravo na štrajk što, pored ostalog, znači i da je svako slobodan da odluči da li će štrajkovati ili neće i da nikom ne može biti nametnuta obaveza da štrajkuje.

Zakon o štrajku takođe propisuje da zaposleni slobodno odlučuju o svom učešću u štrajku, kao i da "štrajkački odbor i zaposleni koji učestvuju u štrajku ne smeju sprečavati zaposlene koji ne učestvuju u štrajku da rade , navodi se u u dopisu ministra pravde.Selaković je podsetio da se istim zakonom propisuje da fizičko lice koje drugog sprečava da radi za vreme štrajka, kažnjava gubitkom posla.

Prema Zakonu o advokaturi, AKS je nadležna da vrši javna ovlašćenja i poslove od opšteg interesa, odnosno advokatura ne deluje samo u svom interesu, već i u interesu građana i interesu cele države i ostvarivanja pravnog poretka, napominje se u tom aktu.

"Pokušaj AKS da neko vreme ukine advokaturu u Srbiji, direktno je suprotan razlozima zbog kojih advokatska komora postoji i predstavlja negiranje javnih ovlašćenja i ostvarenja opštih interesa zbog kojih je komora osnovana", naveo je ministar pravde.

Selaković podseća i da Ustav Republike Srbije propisuje niz prava okrivljenih na branioca u krivičnom postupku, te da AKS pokušajem da ukine advokaturu na neko vreme uskraćuje građanima pravo na odbranu, a u ustavni i pravni poredak unosi neravnotežu na štetu građana.

Beogradski advokati štrajkuju od 10. septembra, a nedelju dana kasnije pridružili su im se advokati iz cele Srbije.

Oni zahtevaju rešavanje pitanja paušalnog oporezivanja, ali i stavljanje van snage pojedinh odredbi Zakona o javnom beležništvu i Zakon o prometu nepokretnosti.

Prethodnih dana bilo je primera isključenja advokata iz Komora koji nisu poštovali dato Uputstvo i pružali pravnu pomoć građanima u postupcima pred državnim organima.