Bio bi to sistemski antikorupcijski zakon. Mogao bi da bude poseban akt ili u okviru zakonskih rešenja o porezu, kao što je to u Sjedinjenim Američkim Državama, naveo je Čupić

BEOGRAD - Član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Čedomir Čupić predložiće donošenje zakona o poreklu imovine koji bi, prema njegovoj oceni, bio izuzetno podsticajan za iskorenjivanje takozvane pobočne korupcije.

"Bio bi to sistemski antikorupcijski zakon. Mogao bi da bude poseban akt ili u okviru zakonskih rešenja o porezu, kao što je to u Sjedinjenim Američkim Državama", naveo je Čupić.

On objasnio da bi taj akt omogućio da se osobama koje su u rodbinskim ili prijateljskim vezama, na primer sa funkcionerima, postavi pitanje porekla imovine - odnosno odakle im luksuzna kola, vile...a imaju skromna primanja.

Čupić je kazao da bi isto pitanje bilo moguće postaviti svim osobama za koje se posumnja da poseduju imovinu za koju nemaju dokaz o poreklu, pa tako i ljudima koji su u kontaku sa kriminalcima.

Prema njegovim predlogu, oni bi morali da pred poreskim organima da dokažu odakle im imovina, mada postoji i druga opcija - da državni oragani dokazuju njeno poreklo.
"To je moj lični stav, na kome insistiram još 2001. i tada sam smatrao da bi zakon o poreklu imovine mogao da se primeni retroaktivno - od 1992. godine", rekao je Čupić.

On je dodao da će donošenje tog zakona predložiti, kada i izmene Zakona o Agenciji koja bi, kako je naveo, trebalo da dobije istražnu funkciju, čime bi to telo dobilo na snazi u borbi protiv korupcije.

Upitan da li za donošenje takvog akta postoji politička spremnost, Čupić je odgovorio da je predizborni period pravo vreme da se to pitanje postavi strankama.

Nenadić: Agencija proverava podatke

Osvrnuvši se na Čupićevu ideju, izvršni direktor Transparentnost SrbijaNemanja Nenadić je naveo da u Srbiji postoje neki mehanizmi za ispitivanje porekla imovine.

Prema njegovim rečima, sada postoje najmanje dve mogućnosti.

"Prva - da se na osnovu Zakona o oduzimanji imovine stečene kriminalnom oduzme imovina onome ko je osumnjičen da je izvršio krivično delo, a druga - da Agencije za borbu protiv korupcije proverava podakte o imovini funkcionera koje oni imaju obavezu da prijave."
Nenadić je, međutim, naveo da bi, u skladu s Konvencijom UN za borbu protiv korupcije, nezakonito bogaćenje trebalo definisati kao krivično delo, za čije bi procesuiranje bilo dovoljno da funkcioner ne može da objasni poreklo imovine.