Srbija ima dobre odnose sa Rusijom, vezuje ih istorija, a pošto deo građana želi da uđe u EU i NATO, uspeva za sada da ostane neutralna, rekao je učesnik Četvrtog Beogradskog bezbednosnog foruma

BEOGRAD - Kriza u Ukrajini ne utiče toliko na Srbiju i Zapadni Balkan koliko na baltičke zemlje i Poljsku, poručio je danas viši istraživač i saradnik Danskog instituta za međunarodne studije Hans Moricen, istakavši da našu zemlju u EU vidi kroz pet do 10 godina.

Komentarišući ukrajinsku krizu, Moricen je kazao da primećuje kako Srbija uspeva da se drži neutralno po tom pitanju.

"Srbija ima dobre odnose sa Rusijom, vezuje ih istorija, a pošto deo građana želi da uđe u EU i NATO, uspeva za sada da ostane neutralna", rekao je Moricen koji je učesnik Četvrtog Beogradskog bezbednosnog foruma.

Kaže i da je Zapadni Balkan relativni faktor stabilnosti u Evropi, koja se, dodaje, prilično sporo širi ka Srbiji."Za ulazak u EU biće potrebno vreme, možda i prethodno članstvo u NATO", istakao je Moricen, a upitan ka je realno da Srbija postane članica EU, kaže: "za pet do 10 godina".

Ocenjući bezbednosnu situaciju u svetu, Moricen navodi da Amerika više nije super-sila, što je posledica činjenice da je "rastrzana na tri strane".

"SAD hoće da se koncentrišu na Kinu i Aziju, jer su do sada Evropu videle kao mirno mesto. Međutim, to se promenilo sa dešavanjima u Ukrajini i sada se nekako SAD vraćaju na Evropu. Ali u isto vreme imamo dešavanja na Bliskom istoku i formiranje Islamske države, što je sve došlo neočekivano", objašnjava Moricen.

Na prvom panelu Beogradskog bezbednosnog foruma a na temu "Teoretisanje o sećanju/bezbednosna mreža", bilo je reči o uticaju prošlosti na donošenje odluka sukobu na Kipru 1974, ali i raspadu bivše Jugoslavije i tome kako su zaraćene strane na različit način videle iste događaje.

Vanredni profesor na odeljenju za političke nauke, državnog univerziteta Džordžija Jelena Subotić, na primeru raspada Jugoslavije objašnjavala je kako su u Srbiji i Hrvatskoj na različit način viđeni događaji koji su doveli do sukoba.

Kako je rekla, dok se u Srbiji govorilo da nikada nije inicirala nijedan rat i Srbi se predstavljali kao žrtve, isto to je činjeno i u Hrvatskoj.

Na panelu je stipendista doktorskih studija Urban Jakša sa Univerziteta Jork održao je predavanje na temu "Transaktivno sećanje kao agens heterotemporalnosti u bezbednosnom diskursu", a predavač na međunarodnim odnosima Univerziteta Istočna Anglija Aleksandrija Ines o "Ontološkim bezbenosnim slučajevima dijaspore, sukoba i kolektivnog sećanja na traumu".