DIVI MU SE CEO SVET: Hirurg koji je čoveku presadio lice svira srpska kola na harmonici!
BEOGRAD - Poznati plastični hirurg Branko Bojović, koji je sa timom lekara u Medicinskom centru Univerziteta Merilend u Americi uradio transplantaciju lica Ričardu Norisu, učestvuje na 4. kongresu Srpske ortopedsko traumatološke asocijacije SOTA, koji je u četvrtak počeo u Bepgradu.
Do sada je u svetu urađeno nešto više od tridesetak transplantacija lica, ali se transplantacija koja je urađena Norisu pamti kao jedna od najkompleksnijih i najvećih, gde je postignut najbolji estetski rezultat. Bojović je pred otvaranje kongresa rekao da se ove transplantacije još vode kao eksperimentalne i da se u SAD rade samo u četiri zdravstvena centra.
Slučaj mladića Norisa, koji je tokom lova slučajno sebi pucao u lice, a zatim narednih 15 godina živeo kao pustinjak sa maskom na licu, podigao je Ameriku na noge. I dok u Srbiji donora nema ni za standardne transplantacije bubrega, jetre, srca, rožnjače, u Americi, kako kaže Bojović, tih problema nemaju, čak ni sa doniranjem lica.
"Ljudi su imali priliku da vide šta znači kada pacijent dobije takav poklon. Nekim ljudima već na vozačkim dozvolama stoji saglasnost da žele ne samo da doniraju unutrašnje organe, već i lice", objašnjava Bojović.
Od čestitki iz Srbije može i da se rasplače
Mladi doktor srpskog porekla ne može da sakrije svoje oduševljenje što je najveći broj čestitki povodom operacije Norisu došao baš iz Srbije.
- Ponosan sam. Naši ljudi šalju poruke od kojih mi se plače. Dobio sam na stotine čestitki. Jedan je napisao da sam ja „ponosan, pošten naš čovek, koji je zadivio svet“ - rekao je uzbuđeno dr Branko Bojović proletos za Večernje novosti.
Ovaj tridesetšestogodišnjak, zaposlen u Medicinskom centru Univerziteta u Merilendu, na odeljenju za plastičnu hirurgiju, angažovan je i kao asistent na Katedri za hirurgiju. Bavi se istraživanjima transplantacije složenih tkiva dobijenih od donatora i inženjeringu tkiva. Završio je studije medicine 2002. godine, a potom je na Harvardu specijalizovao i plastičnu hirurgiju i mikrofacijalnu hirurgiju. Njegov mentor dr Edvard Rodrigez ga je zaposlio pre godinu dana i angažovao da izvedu, danas već istorijsku totalnu operaciju lica Ričarda Lija Norisa.
- Operacija je trajala 36 sati. Norisu smo ugradili jezik, zube i vilicu u jednom komadu i izradili novo lice. Kada se oporavio od operacije zatražio je ogledalo. Gledao se nekoliko sekundi, a onda je zagrlio doktora Rodrigeza i zaplakao od sreće. Dok smo ga operisali razmišljali smo samo o tome da Norisa spasemo muka. Zato nas je slava koja je stigla prosto šokirala - priznaje dr Bojović.
Sa tri prsta na saboru harmonikaša
- Neko je na internet postavio moju sliku sa sabora harmonikaša u Sokobanji, kako držim podignuta tri prsta i svi Srbi su skočili na noge. Danima mi šalju poruke. Ja od svoje dvanaeste godine sviram harmoniku i srpska kola. Slušam svaki dan Ljubišu Pavkovića, Boru Dugića, Tozovca, Miroslava Ilića i Snežanu Đurišić. To mi podiže duh posle napornog dana. Navijam podjednako za Crvenu zvezdu i Partizan, ali najviše za Noleta i tenisku reprezentaciju Srbije - kaže dr Bojović.
"Baba me učila srpski"
- Toliko imamo posla, da izgleda, neću imati prilike da se oženim ove godine - šali se ovaj kršni mladić, rođen 1976. godine u malom američkom mestu La Skavani u blizini Bafala. Odrastao je uz oca Vojislava Bojovića, poreklom iz Nikšića, majku Desanku sa ličkim korenima i mlađu sestru Aleksandru. Od babe je prvo naučio srpski, a tek u četvrtoj godini je progovorio engleski.
- Moji roditelji su imali restoran „Stadion“. Prihodima od restorana su nas školovali, a ja sam kao sportista i odličan student imao stipendije. Otac mi je umro u 32. godini od infarkta, što me potaklo da studiram medicinu. Uvek sam želeo da budem hirurg, da pomažem ljudima. Volim svoj posao i nije mi teško da za operacionim stolom stojim i radim čak po 12 sati - priča doktor Bojović.
"Hoće da me ožene Srpkinjom"
Jednom mesečno odlazi u Vašington, na službu u srpsku crkvu Sveti Luka. Uvek kada može putuje do majke Desanke u Bafalo, koja je sada u penziji. Sestra Aleksandra se udala za Srbina koji radi kao advokat. Kaže nam da su i majka i sestra ushićene zbog pažnje kojom je Srbija pozdravila Brankov uspeh.
- Već godinama redovno dolazim u Srbiju. Bio sam 2009. na praksi u Beogradu i Nišu, o čemu sam pisao u svom diplomskom radu i održao predavanje na Harvardu. Imam rođake u Beogradu koje redovno posećujem, i koji pokušavaju da me ožene devojkom iz Srbije. Zbog obaveza nemam vremena za ozbiljan momački život, ali mi je ženidba sledeći životni cilj - iskren je dr Branko Bojović.
Plastična hirurgija u Srbiji
Predsednik Organizacionog odbora IV kongresa Srpske ortopedsko traumatološke asocijacije - SOTA Marko Bumbaširević, rekao je da Srbija po kadrovima ne zaostaje za svetom, da bi hirurzi vrlo brzo savladali tehniku i da bi mogli da rade transplantaciju lica, a da se transplantacije ruku i nogu već mogu da rade, ali da država to mora zakonski da reguliše i da obezbedi trajnu terapiju za pacijente.
"Država mora da se obaveže da će takvim pacijentima obezbediti imunosupresivnu terapiju i da će da brine o tim ljudima. Verujem u naš kadar, što potvrđuju i rezultati koji naši lekari ostvaruju u svetskim centrima", rekao je Bumbaširević.
Jedan od predavača na kongresu je i Milan Stevanović, začetnik mikrohirurgije u Srbiji i direktor programa mikrohirurške edukacije u SAD, koji kaže da je mikrohirurgija u Srbiji na veoma visokom nivou, da je to naporan posao koji traži izuzetnu fizičku i psihičku sposobnost, jer intervencije traju između tri i 30 sati, pa je to jedan od razloga zbog čega se malo lekara odlučuje na ovu specijalizaciju.
On je naveo da je u svetu novina korišćenje robota, koji preuzimaju primat u mikrohirurgiji, kardiohirurgiji, urologiji, ginekologiji i da se sada u SAD radi oko 20 odsto operacija robotima.
"Medicina će se kompletno izmeniti u narednih 20 godina, zato što će funkciju interniste ili lekara opšte prakse zameniti kompjuter", naglasio je Stevanović.
Četvrti kongresa Srpske ortopedsko traumatološke asocijacije - SOTA, održava se po poktoviteljstvom Ministarstva zdravlja, a svečano ga je otvorio državni sekretar Vladimir Đukić.
Đukić je rekao da je cilj ovakvih skupova da se razmene iskustva, a u narednin dva i po dana lekari iz Srbije imaće priliku da čuju koje su to inovacije u svetu medicine i cilj je da se naučena znanja što pre implementiraju u svakodnevnu hiruršku praksu.
On je naglasio da je srpska huirurgija i pored sankcija i izolacije uspela da se održi na visokom nivou, a da se kroz nabavku novih tehnologija u medicini nastoji da održi korak sa svetom.
Prof. Bumbaširević je rekao da na skupu učestvuje oko 350 lekara iz zemlje i sveta i da sve ono što će se videti i čuti na kongresu tek biti publikovano u naredne dve godine u vodećim medicinskim časopisima.
Kongresi su nabolje mesto gde najbrže možete naučiti i biti u toku svetskih događaja i kretanja što se tiče hirurgije", zaključio je Bumbaširević.
Kongresu prisustvuju najveća imena svetske ortopedije i mikrohirurgije, a među njima i predsednik Svetske ortopedske asocijacije - SICOT Keith DK Luk, predsednik Evropske ortopedske asocijacije EFORT Manuel Cassiano Neves.
(Večernje novosti/Tanjug)
"S PREDSTAVNICIMA KOMPANIJE ZIĐIN O DALJOJ SARADNJI" Vučić posle sastanka: Posebno smo se osvrnuli na ekonomski značaj projekata i otvaranje novih radnih mesta