Govoreći o jednoj od najvećih misterija u protekloj deceniji, on naglašava da ne postoji nijedan dokaz u prilog tezi da je smrt vojnika izazvao međusobni sukob

Deset godina niko me nije pozvao na sud da kažem šta sam saznao o slučaju „Topčider“. Da gardisti Dražen Milovanović i Dragan Jakovljević nisu ubili jedan drugog. Da Jakovljević nije izvršio samoubistvo, o čemu jasno govore desetine činjenica. To, međutim nemam kome da kažem, kaže profesor dr Slobodan Savić, jedan od naših najeminentnijih stručnjaka za sudsku medicinu.

On je imao ključnu ulogu u nezavisnoj komisiji koja je po objavljivanju zvanične verzije događaja preuzela istragu, pišu Večernje novosti.

Savić je među retkima koji otvoreno i utemeljeno govori o svim propustima koji prate ovaj slučaj. Iako raspolaže, kako ukazuje, više nego jasnim činjenicama koje do temelja ruše tezu da je Jakovljević ubio Milovanovića, a zatim digao ruku na sebe, njegovi dokazi nikada nisu stigli do suda.

Govoreći o jednoj od najvećih misterija u protekloj deceniji, naš sagovornik naglašava da ne postoji nijedan dokaz u prilog tezi da je smrt vojnika izazvao međusobni sukob. Ali, kako navodi, time se niko ne bavi. Štaviše, sve činjenice ukazuju da je treća osoba ubila dvojicu momaka.

"Istraga se vodi neprekidno deceniju, a niko me nikada nije pozvao u sud da iznesem dokaze koje smo kao nezavisna komisija prikupili. A njih je mnogo. Oni negiraju zvaničnu verziju, koju su vojni i istražni organi menjali čak tri puta", kaže profesor Savić.

Savić tvrdi da pomak u istrazi može da se napravi samo uzimanjem u obzir nalaza nezavisne komisije i poslednjih reči Dražena Milovanovića.

Zašto se niko nije ozbiljno bavio Milovanovićevim odgovorom na pitanje odakle je upucan, na šta je on rekao „Iznutra, iznutra“. On je u tom trenutku bio potpuno pri svesti i dobro je znao šta govori. Jedna od ključnih činjenica koje su lažirane je Milovanovićeva rana na grudima nastala u tzv. „apsolutnom prislonu“ puške. Istina je potpuno drugačija. Na tkanini ne postoje tragovi paljevine. To znači da projektil nije ušao u telo iz neposredne blizine, kaže Savić.

Naš sagovornik tvrdi i da je vojnik pogođen dok je bio u „odbrambenom položaju“ o čemu svedoči položaj ruke. To znači da je neko pucao na njega i da je on podigao ruku kako bi se zaštitio. Tek naknadno, u drugoj verziji zvanične komisije, ova teorija je usvojena, ali je metak netačno pripisan Jakovljeviću.

"Takođe, zvaničnoj istrazi promakla je neverovatna činjenica da je Draganov opasač oko rupe od metka, nagoreo. To dokazuje da je hitac ispaljen sa razdaljine manje od pola metra. Zvanična verzija je glasila da je, sedeći na zemlji pucao sebi u stomak držeći pušku visoko iznad glave. To je praktično neizvodljivo. Tehnički je nemoguće, a, takođe, na mestu gde je ležao nisu nađeni tragovi krvi. Uz sve to, zrna su pronađena tek nekoliko dana kasnije. Navodno prosejavanjem", objašnjava profesor Savić.

Ova hipoteza, kaže dr Savić, bila je jedina koja je, makar teoretski mogla da objasni putanju zrna i ugao nastanka prostrelnih rana vojnika. Ipak, on navodi da je ta tvrdnja suprotna svakoj praksi sudske medicine. Da je nezavisna komisija došla do ozbiljnih saznanja potvrdio je i nalaz američkog FBI, koji se u svim stavkama poklopio sa njihovim zaključcima.

MENJALI VERZIJE

Zvanična komisija, koja je istraživala pogibiju gardista u Topčideru, više puta je menjala verzije objašnjenja događaja. Najveću senku na njihove nalaze baca činjenica da su do novih okolnosti dolazili i tokom rada tima nezavisnih stručnjaka.

"Oni su menjali tvrdnje iako je sav dokazni materijal bio kod nas.Siguran sam da su naše informacije curele, pa je tako zvanična verzija prilagođavana otkrićima do kojih smo mi dolazili", objašnjava dr Savić.

(Večernje novosti)