O poreklu imena sela u Srbiji ima mnogo podataka, ali još i više legendi i priča, zbog kojih je do pravih podataka nekada teško doći

Kada čuju za Zlodol, Pokrvenik, Sumorovac ili Poganovo mnogi će dobro razmisliti pre nego što tamo zanoće. A opet, ima ljudi koji tamo žive, mada su oni verovatno oguglali na šale na račun njihovog mesta. Gornje i Donje Brijanje već su postali legendarni. A opet... verovatno je najteže stanovnicima jednog mestašca pored Pirota. Oni žive u – Brlogu...

O poreklu imena sela u Srbiji ima mnogo podataka, ali još i više legendi i priča, zbog kojih je do pravih podataka nekada teško doći.

Situaciju dodatno otežava to što su neka imena nastala iz jezika koji se govorio i pre XVI veka, pa su se mnogi glasovi promenili, a reči izgubile značenje.

"Mnogi nazivi mesta su vremenom doživljavali transformaciju tj. adaptaciju na naš izgovor, naročito oni na latinskom - Ulpijana - Lipljan, Sirmijum - Srem. Sličan proces danas imamo na Kosovu gde se albanizuju srpski nazivi mesta", objašnjava Jovica Krtinić, urednik portala Poreklo.rs, prvog mesta na internetu gde svi oni koje zanima mogu da istraže poreklo svog prezimena, slave, imena naselja...

Zovi me i loncem samo nemoj da me razbiješ

Tako mnogi stručnjaci koji se bave proučavanjem toponima ističu da Obrva, naziv sela kod Kraljeva, nema veze sa delom tela, već da je ime nastalo zato što se tu zemlja sručila (obruvala). Slično, ni žitelji Padeža nedaleko od Kruševca ne znaju gramatiku bolje od ostatka Srbije, već su, po legendi, od njihovih pušaka „padali" Turci.

I dok su nazivi pojedinih mesta kao stvoreni za zbijanje šala, njihovi žitelji su verovatno oguglali na sve to. Mi možda mislimo da nije lako živeti u Zlodolu, Poganovu, Sumorovcu ili legendarnim Donjem i Gornjem Brijanju, ali stanovnici ovih mesta žive po paroli „zovi me i loncem samo nemoj da me razbiješ".

Žitelji promenili naziv sela jer ne žele da žive u Smrdiću

Ipak, da nije svejedno kako se mesto u kome žive zove, pokazuje i primer od pre nekoliko godina. Naime, žitelji sela Smrdić nadomak Žitorađe 2002. godine izborili su se za promenu imena. Selo se danas zove mnogo primamljivije - Izvor.

Naime, selo se od davnina zvalo Smrdić, a tako je zabeleženo i u turskim spisima. Tu su se po legendi nalazili izvori vode koja je neprijatno mirisala, pa je selo po tome dobilo ime. Druga priča kaže da je Smrdić nastao posle masovnog pomora konja, koje su meštani zatrpali u veliku jamu, iz koje se širio smrad.

Kako bilo, ima i onih kojima ovakvo ime ne smeta – kod Leskovca i danas postoji selo koje se slikovito zove – Smrad.

I stanovnici Zlokuća nisu bili zadovoljni nazivom svog mesta, pa se ono danas zove – Aleksandrovac.

O nazivima nekih mesta u Srbiji postoje tragovi koji su mnogo čvršći od priča i legendi.

"Što se tiče imena sela, tu zaista postoje brojni osnovi, a mi se držimo onog što su Cvijić i njegovi sledbenici obradili. U gotovo svim tekstovima na našem portalu koji se bave pojedinačnim selima postoji i odeljak „ime sela” i tu se mogu naći odgovori", objašnjava Krtinić.

Tako se na primer, može saznati da je selo Udovice kod Smedereva ime dobilo još u srednjem veku kada je posle masovne seče muškaraca u selu ostale samo njihove žene – udovice.

Zaslužne ličnosti i dubleti

Sa druge strane, postoje i sela koja su nazive dobijala prema imenima ljudi koji su bili važni za njihov nastanak ili su imali neku drugu ključnu ulogu. Tako je u osnovi imena sela Miloševac lično ime Miloš.

"Selo je dobilo ime po nekom značajnom čoveku i događaju koji je obeležen njegovom ličnošću. Moguće je da je neki Miloš stradao i da je na mestu gde je stradao u narod ušao taj toponim, a kasnije, kada je oko tog toponima formirano naselje, onda je i samo selo dobilo ime", objašnjava Krtinić.

Za srpsko podneblje karakteristični su i dubleti, pa tako postoji selo Medveđa kod Despotovca u centralnoj Srbiji, ali i Medveđa na Kosovu i Metohiji, selo Grabovica nalazi se u istočnoj Srbiji ali i u Pomoravlju. Zanimljivo je da i selo i grad imaju isti naziv, pa tako imamo dve Subotice: selo je takođe u Pomoravlju, a grad Subotica na severu zemlje.

"Kad je u pitanju Medveđa, osnov je u reči medved, što bi moglo da ukaže na činjenicu da je naziv nastao otuda. Takođe, ovo Medveđa, može da ukaže da je za naziv ostala samo jedna reč, a da je to bila složenica, npr. Medveđa šapa. To je ipak posao za stručnjake za toponimiju", ističe Krtinić.

Nazivi sela po legendama

Za nazive sela uglavnom se vezuju legende, a ponekad i više njih. Tako je selo Roanda u opštini Svilajnac, prema prvom predanju, ime dobilo za vreme Turaka. Prema toj legendi, narod se pred turskim terorom sklanjao po šumama i planinama. Turci su hvatali i porobljavali odraslo stanovništvo, dok su mlade i žene prodavali kao robove. Ljudi su često ostajali nezaštićeni, na milost i nemilost nasilnika.

Posle jedne potrage po resavskim šumama, Turci su odveli nekoliko porodica, dok je u šumi ostalo skriveno samo jedno dete. Od njegovog silnog plakanja „tresla se gora". Kada su posle nekog vremena dete pronašli drugi koji su bežali pred terorom, tu su se skućili, a prema dečjem plaču, rovanju, selo je dobilo naziv Rovanda.

Po drugoj legendi, na mestu današnjeg sela, narodni junaci su odmeravali snagu i po čitav dan se rvali – rovali, pa selu dadoše ime Rovandra. Ovaj naziv u narodu ovog kraja mogao se čuti do polovine dvadesetog veka, a vremenom se izgubilo "v", pa se selo sada zove Roanda.

Svojim neobičnim imenom izdvaja se i selo Ba (ranije Bah) koje se nalazi oko 20 kilometara od Banje Vrujci, a za ime sela vezuje se neobična legenda. Bogat vlastelin iz doba Nemanjića počeo je odjednom da zida tri crkve: Markovu, Stepanje i Bašku crkvu (na mestu gde se danas nalazi ovo selo). Vlastelin je jednog dana rešio da obiđe radove. Njemu se dopalo sve što je bilo urađeno u Markovoj crkvi i Stepanju, ali ne i u Bahu. Rekao je: „Ba, ba, ovde ne ide kako treba”, a zatim naredio da se posao prekine, nastojnik otpusti i radnici isplate i oteraju. Tako je, kažu, nastalo ime ovog sela.

Selo Sisevac skoro uvek nasmeje ljude. Selo se nalazi između Paraćina i Ćuprije, kod izvora reke Crnice. Smešan i neobičan naziv povezuje se sa manastirom svetog Sisoja koji je danas obnovljen. Na osnovu starih spisa pojedini arheolozi smatraju da su na ovim prostorima ljudi živeli još u doba Rimljana. Zvanično, prvi pomen Sisevca javlja se 1389. godine kada Carica Milica pominje sveštenika Sisoja koji je došao na područje Paraćina (nekada Parakinov ili Paracinov brod).

Ovo su samo neka od mnogobrojnih imena koja će vas sigurno nasmejati. Ako krenete u malu avanturu po Srbiji, sigurno ćete naići na još mnogo interesantnih sela, pa tako možete da završite u Svinjištu, Kosturu, Sisevcu ili u Kurićima... i sve je u redu dokle god se razumemo... i dok je akcenat pravi.

(Dnevno.rs)