KRALJA U MARSEJU UBIO VLADO ŠOFER: Aleksandra likvidirao bugarski zlikovac

Dok se kraljeva automobilska pratnja vozila brzinom od nekoliko kilometara na sat po ulicama ovog francuskog mediteranskog grada i bila pozdravljana od strane oduševljenog naroda, on je prišao kraljevom vozilu, nagnuo se preko vrata i svojim mauzerom C96 u buketu cveća uzviknuo “Vive le roi”, odnosno “živeo kralj”, i počeo da puca u našeg vladara

Vlado Černozemski se rodio 19. oktobra 1897. godine kao Veličko Dimitrov Kerin u bugarskom selu Kamenica koje je danas deo grada Velingrada. U mladosti je bio alkoholičar, aloi se kasnije otrgao od tog poroka i postao vegetarijanac. Tokom Velikog rata služio je kao inženjer u bugarskoj vojsci.

Postaje poznat kao Vlado Šofer, a početkom dvadesetih godina ulazi u VMRO, makedonsku revolucionarnu organizaciju i priključuje se oružanom ustanku makedonskih bugaraških četnika protiv srpske vlasti, preteženo se boreći u regionima Štipa, Kočana i Radoviša. Postaje poznat po svojoj hrabrosti i disciplini.
Nakon što je Ivan Mihailov 1925. godine postao novi vođa VMRO, kreće na atentatorski pohod i vrši likvidaciju komunističkog poslanika Dima Hadžidimova, nakon čega je uhapšen i osuđen na smrt. Presuda nikada nije izvršena, i on je pobegao.

Dve godine kasnije predložio je svojim saborcima iz VMRO da se opaše eksplozivom i uđe u zgradu Lige naroda u Parizu i digne se u vazduh kako bi skrenuo pažnju svetske javnosti na pitanje i “patnje” Makedonaca (koji su, iz njihove perspektive, Bugari), ali je njegov predlog odbijen. 1929. godine ulazi u kooperaciju sa ustašama, zbog zajedničkog cilja koji je bio razbijanje Jugoslavije. Godinu dana potom ubija jednog suparničkog pripadnika VMRO zbog čega je ponovo osuđen na smrt ali je ponovo pomilovan 1932. godine.
Nakon što je pušten iz zatvora, Černozemski je nestao. Zapravo je otišao u Italiju gde je postao instruktor ustaških terorista u kampu u Borgotaru, a potom i u njihovom kampu u Mađarskoj.

Glavna funkcija ovog logora je bila planiranje atentata na kralja Aleksandra I Karađorđevića. Kao instruktor je došao do zaključka da su ostali članovi tima psihološki nespremni i odlučio je da sam izvrši ubistvo.
9. oktobra 1934. godine, pre tačno 80 godina, našao se u Marseju. Dok se kraljeva automobilska pratnja vozila brzinom od nekoliko kilometara na sat po ulicama ovog francuskog mediteranskog grada i bila pozdravljana od strane oduševljenog naroda, on je prišao kraljevom vozilu, nagnuo se preko vrata i svojim Mauzerom C96 u buketu cveća uzviknuo “Vive le roi”, odnosno “živeo kralj”, i počeo da puca u našeg vladara. Opalio je dva hica, jednom ga upucavši u abdomen a drugi put u srce. Kralj je preminuo u roku od nekoliko minuta. Ubijeni su takođe i vozač kao i francuski ministar spoljnih poslova Luj Bartu.

Nakon što je upucao i policajca koji je pokušao da ga uhvati i dva prolaznika, Černozemski je bezuspešno pokušao da pobegne sa lica mesta ali je pao od udara sablje pratećeg konjanika. Potom je upucan u glavu od strane policajca, ali od nje nije mogao da umre; umro je međutim od batina koje je dobio od razbesnelog građanstva Marseja, dok je policija nemoćno posmatrala.

Černozemski je potom nekako odveden na ispitivanje, ali je bio u kritičnom stanju i ništa nije mogao da kaže. Umro je nekoliko sati kasnije. Francuzi nisu uspeli da ga identifikuju, mada su kod njega pronašli lažni češki pasoš pod imenom Petera Kelemana; primećeno je i da na sebi ima tetovažu sa inicijalima VMRO, kao i lobanju sa dve ukrštene koske i natpisom “sloboda ili smrt”.

Sahranjen je u neobeleženom grobu u Marselju. Posthumno je proglašen za najopasnijeg teroristu u Evropi.Danas je obožavan od strane makedonskih nacionalista, kao i bugarskih. I jedni i drugi ga štuju i dive mu se. U današnjoj Bugarskoj više ulica nosi ime po njemu, u nekoliko gradova.

(Telegraf)