Presrećan Stevi Opačiću (91), jednom od četiri živa narodna heroja, bila je čast što je defile gledao iz prvog reda i što imamo vojsku za primer
Ne propustite...DruštvoKO JE PRVI DO VUČIĆA? Evo ko je dekica koji je na vojnoj paradi stajao pored premijera!
vojna-parada.jpg

BEOGRAD - Dekica, jedan od četiri poslednja živa narodna heroja u Beogradu, privukao je posebnu pažnju na vojnoj paradi održanoj 16. oktobra povodom 70 godina od oslobođenja Beograda.

A sve zbog toga što se našao rame uz rame s premijerom Aleksandrom Vučićem, tri mesta udaljen od Vladimira Putina i četiri od predsednika Tomislava Nikolića.

Otvorio dušu

Reč je o Stevi Opačiću (91) iz mesta Plavno kod Knina, pripadniku Narodnooslobodilačke borbe koji nosi titulu narodnog heroja Jugoslavije od 1953. Iako ne govori za medije, rešio je da prvi put posle 91 godine života s Kurirom podeli svoju životnu priču.
stevo-opacic-parada.jpg
Foto: Marina Lopicic


- Velika je čast paradu posmatrati iz prvog reda. Niko mi se od državnika nije obratio, ali mi je Putin ostavio utisak staloženog i pristojnog čoveka. Nikolić je održao dobar govor, a Vučića znam odranije - objašnjava on i navodi da je bio skeptičan kad je čuo da će vojska biti profesionalna:
- Međutim, vojska je dobro organizovana. Dobar je štit državi - kaže Opačić i dodaje da je partizan postao 1941, kad je imao 18 godina.

Tada se dizao ustanak u Kninu, jer su četnici, kako kaže, izvršili pokolj u Lici.

- Ušli smo u sastav Druge proleterske, sve do 1943, kad sam iz istočne Bosne prebačen u Dalmaciju kao pojačanje snaga rukovodećeg kadra. Za sve to vreme borio sam se na Neretvi, kod Nevesinja i Mostara protiv četnika, ustaša i Italijana, ali smo i kod Konjice i na Sutjesci tukli i Nemce - priseća se podviga, kad je gazio preko golog kamena i rovova.

Beži od uniforme

Kako kaže, nisu imali oružje, sve dok nekog ne ubiju i tako dođu u posed puške:
- Više smo bili gladni nego siti. Dok smo se gazili s Nemcima na Sutjesci, dobili smo neko konjsko meso. Tad sam prvi put video sremuš. Voleo sam ga jer je imao ukus luka. Bili smo srećni kad smo imali šta da jedemo. Kad nismo, ko te pita. Sad bežim od uniforme ko đavo od krsta.

Rat ih spojio
LJUBAV TRAJE 70 GODINA
Stevo je oslobođenje Beograda dočekao u bolnici jer je bio ranjen.

- Lečio sam se u bolnici u Biogradu na Moru. Tu sam upoznao svoju buduću suprugu Anku Bulat. Bila je godinu dana mlađa od mene, komesar i oficir. Dogovorili smo se da se nađemo u prestonici ako ostanemo živi. Tako je i bilo.