Srbija treba da kapitalizuje i iskoristi prednosti razvoja preduzetničke kulture, a to se radi samo kroz edukaciju ljudi raznih nivoa i ranih godišta. Dakle, to je jedan pravac koji bih preporučio: Investrao bih u kulturu i edukaciju o tome šta je preduzetništvo i šta su inovacije i zašto ih je dobro imati, dao je savet direktor Meta Grupe, jednog od najuspešnijih fondova u Evropi sa preko 200 investicija

Beograd će na najvećem investicionom forumu na Balkanu Belgrade Venture Forumu, od 5. do 7. novembra, ugostiti preko 50 međunarodnih investitora iz celog sveta. Osim na veliku poslovnu konferenciju, oni će doći da vide i prezentacije 33 inovativne kompanije iz Srbije i regiona, čija je ambicija da svojim znanjem osvoje svetsko tržište.

Luigijem Amatijem, direktorom Meta Grupe, jednog od najuspešnijih fondova u Evropi sa preko 200 investicija i potpredsednika organizacije Business Angels Europe, rekao je da su firmu osnovali pre dvadeset godina kako bi na tržište uveli znanje.

Kako je osnovana Meta Group

Osnivački tim je imao prethodno iskustvo u istraživanju i transferu tehnologije, radeći za startape u SAD i Ujedinjenom Kraljevstvu. Naš cilj tada je bio da prenesemo iskustvo i inovacije, kao i ideju da je moguće stvoriti bogatstvo iz startapa, u kontinentalnu Evropu, gde tada još uvek nije bio oživljen duh preduzetništva. Osnovali smo firmu 1993, pre dvadeset godina, sa misijom koja se održala do danas - da na tržište uvedemo znanje. U osnovi naše misije nalaze se kompanije zaspovane na znanju, a iz ovoga proizilaze regioni čiji prosperitet se temelji na znanju. Težimo da stvorimo dinamično preduzetničko okruženje, koje nagrađuje trud preduzetnika i da na taj način stimulišemo inovacije. Filozofija našeg poslovanja oslanja se na par stubova, koji su proizašli iz početničkog promišljanja o tome šta bismo mogli da uradimo pored jednostavnog savetovanja aktera u javnom i privatnom sektoru. Iz toga smo naučili nekoliko lekcija:

Prvo, dobra strategija nije dovoljna, morate je sprovesti. Čak i kada razvijete dugoročnu strategiju za narednih pet ili šest godina, vi morate početi od implementacije strategije za jedan dan. Kako bismo implementaciju i inovativnost stavili u centar preduzetničkih napora, stvorili smo The Globe Innovation Platform, koja služi kao alatka koja regionima i državama pomaže da prate na godišnjem ili kvartalnom nivou implementaciju usvojene strategije.

Drugi stub našeg poslovanje jeste uverenost da bez visokog nivoa obrazovanja i razumevanja preduzetništva malo toga može da se postigne. Možete investirati mnogo novca i ostalih resursa, ali ukoliko nema kulture koja podržava preduzetnike i investitore i koja preduzetnike slavi poput fudbalskih zvezda, nećete mnogo toga promeniti. Po ovom pitanju, mi nudimo treninge i edukaciju o preduzetništvu, na više nivoa i za različite profile.

Treći stub je venture kapital i kapital bogatih pojedinaca i preduzetnika (angel investment) namenjen ranim fazama razvoja firmi. U tom periodu razvoja, firme uglavnom ne mogu da se oslanjaju na banke, te su im alternativni izvori finansiranja preko potrebni.

Sa Zernike Group iz Holandije 1996. otpočeli smo džoint venčr. Kada smo bili spremni, zajedno smo osnovali Zernike Meta Venture, koji je danas u potpunosti u vlasništvu Meta Groupe. U ovu firmu smo uveli najbolje lekcije koje smo naučili u Holandiji, SAD i UK, a koje se tiču razvijanja najboljeg finansijskog okruženja u ranoj
fazi razvijanja.

Dobri primeri su Italija i Poljska, gde je Zernike Meta Ventures odigrao ključnu ulogu u stvaranju zajednicu anđela investitora. Naš direktor u Poljskoj je Jacek Blonski, i upravo je Jacek stvorio prvu i najznačajniju grupu anđela u Poljskoj, Lewiatan Business Angels. Nakon ovoga uspeli smo da stvorimo prvi i najaktivniji investicioni fond u Poljskoj, koji blisko sarađuje sa anđelima. Što se Italije tiče, bio sam jedan od devet osnivača Italian Angels for Growth, što je danas najveća grupa anđela u Italiji. Danas smo, takođe, aktivni i u Sloveniji, gde smo započeli osnivanje kluba anđela i nadam se da ćemo već sledeće nedelje, dok budem bio na Forumu, moći da najavimo prvu investiciju. Na osnivanju ovih asocijacija investitora mi provodimo dosta vremena, jer znamo da ovo može da pomogne da se stvari promene na bolje. Iako ZMV raste na globalnom nivou, nama mnogo znači to što kroz povezivanje sa anđelima, imamo i bolji pristup dešavanjima na lokalu i raznoraznim prilikama.

Važno je primetiti da se već dugo vremena priča o biznis anđelima. U Italiji smo imali anđele i Italijansku zajednicu anđela 10 godina, a da se ništa nije dešavalo i menjalo. Mnogi vole da se zovu anđelima i tako se promovišu, dok je u stvarnosti mnogo teže to izvesti. Kako bismo sprečili da nazovi-anđeli iskorišćavaju ove asocijacije, uveli smo obavezu plaćanja članarine za klub, kao i obavezu da u tri godine od učlanjenja mora da se realizuje investicija. Ovo je nešto na čemu bismo voleli da radimo i u Srbiji u saradnji sa lokalnim partnerima.

Kolikim sredstvima raspolaže Zernike Meta Ventures

Trenutno imamo nešto preko stotinu miliona evra u sedam aktivnih fondova. Ako pogledamo ukupne investicije, Zernike Grupe i Zernike Meta Grupe zajedno, od naših početaka1993. investirali smo ukupno u 223 firme, od čega smo imali 98 uspešna izlaza iz biznisa (exita). U trenutnom portfoliju imamo 43 kompanije, a već je 8 kompanija imalo svoje exite. Upravo smo otvorili Explorer Fond, koji je usmeren specifično na istraživače i rane faze razvoja. Ostali fondovi se zovu Ingenium i oni su namenjeni seed i startap fazi.

O Srbiji

Svaka država i svaki region su posebni, ali u isto vreme kultura preduzetništva i inovacije je svuda slična. Uvek morate poći od menjanja pogleda na svet kod ljudi, između ostalog, i po pitanju da li vaša budućnost zavisi od vas samih ili od drugih ljudi? U zemljama koje nisu preduzetničke, liberalne i okrenute ka inovacijama, većina ljudi će reći da njihova budućnost zavisi od drugih. Ono što treba da uradite jeste da okrenete tu većinu ka razmišljanju da budućnost zavisi od njih samih. Naravno, drugi uvek imaju uticaja, ali sve zavisi od vaših kapaciteta. U tom smislu sve zemlje i regioni su isti isti. S obzirom da sam neko ko je duboko upoznat sa načininom kako se razvijala VC industrija u SAD pre 60 godina, pa u nekim regionima Evrope na primer u UK, pre 40 godina, ostatak EU pre 20 godina - smatran da je sada prirodno vreme da u Srbiji krene da se razvija ta industrija. Recept je prost: Srbija treba da kapitalizuje i iskoristi prednosti razvoja preduzetničke kulture, a to se radi samo kroz edukaciju ljudi raznih nivoa i ranih godišta. Dakle, to je jedan pravac koji bih preporučio: Ja bih investrao u kulturu i edukaciju o tome šta je preduzetništvo i šta su inovacije i zašto ih je dobro imati. Mišljenje o preduzetnicima se mora promeniti na bolje. Dakle, to je preporuka - da radite na edukaciji o tome šta su inovacije, preduzetništvo, jer bez ulaganja u edukaciju, vrlo malo toga se može uraditi samo sa parama. Kada bi bilo samo para, one bi iscurele u pogrešnom pravcu. To je jedna poenta. Druga preporuka se odnosi na to kako razviti industriju preduzetničkog kapitala (venture capital) i anđela investitora. Treba raditi u dva pravca. Prvo, treba ubediti neke lidere i donosioce odluka, ali isto tako preduzetnike da budu na front liniji i vrlo aktivni u investiranje u inovacije i preduzetništvo. To je bitan element - da takvi ljudi istupe i kaže "ja sam investitor i hoću da investiram u inovacije. Ili ja verujem u kvalitet inovacija iz naše zemlje". To radite kroz kreiranje roll modela (uzora) i tako što imate uspešne ljude koji to rade u vašem okruženju. Nije dovoljno imati samo strane projekte i grantove ili ljude sa strane, jer se onda ljudi okreću nekim trećim stranama i misliće da to nikada ne može da se desi u Srbiji. Dakle, mobilisanje bogatih ljudi kao privatnih investitora je glavna stvar. Kad se skupe, treba im pokazati koji su to uspešni konteksti i primeri o pokazati im šta je urađeno na drugim mestima, u Italiji u Poljskoj, UK i drugim zemljama. Objasniti im da je ovo moguće i u praksi a ne samo u teoriji. Smatram da se to neće ni desiti bez razvoja obrazovanja i uključivanja specifičnih pojedinaca poput lidera u politici i preduzetništvu, te bogatih ljudi koji su sigurni da se to može desiti. To su dve glavne stvari, a onda nastupa i treći i da imate samo ta dva verovatno se to neće desiti - to je uticaj države i regulative. Čak i ako danas možda to nije slučaj (u potpunosti na razvijenim tržištima), u nekom početku to je bilo tako. Najveća ikada razvijena šema u vezi sa venčr kapitalom se zove Small business investment company scheme, koja je razvijena u SAD pedesetih, i koja je porodila oko 50 VC kompanija u SAD i to je bilo podržano inveticijom države. Dakle, država jeste investirala i time je, kao što mi uvek kažemo – "unela znanje na tržište" Javni sektor mora da investira u rano preduzetničko finansiranje i da invesetira u stimulisanje angel investicija, u kombinaciji sa fiskalnim merama i takođe mora da stavi novac u venture fondove. Mnogo je bolje da se takvo investiranje radi kroz šeme koje podrazumevaju koinvestiranje sa privatnim sektorom. U Evropi su danas koinvesticioni fondovi napravljeni tako da u seed fazama, 10 odsto je privatni novac, a 90 odsto javni novac; dok je u kasnijim fazama (startup) 60 odsto javnog i 40 odsto privatnog, a kada se radi o fondovima za ekpaniziju, onda je 40/60... Problem je samo da se upravljanje koinvesticionim fondovima prepusti javnom sektoru je to onda ide u pogrešnom pravcu. Morate imati profesionalni menadžment i ljude koji su nezavisni od politike i da vlada ne utiče na investicione odluke. Vlada je dobra da pravi politike i strategije, ali nije dobra da pravi investicione odluke.

Dakle, zagovarao bih prema vašoj vladi da ulaže u stubove edukacije i u interakciju sa privatnim sektorom i da osigura da se privatni sektor uključi i da bude uveren da se ovo može desiti. U smislu novca, najviše novca treba da ide i obrazovanje i kreiranje early stage fondova. Ako me pitate za uspešne primere, tu su desetine njih, Italija, Poljska, Nizozemska, Slovenija, UK. U sličaju agel investicija, France Angels, sada u italiji neke nove inicijative, i tu su desetine primera iz SAD. Ali svakako treba gledati Evropske primere zbog blizine.

Država je izuzetno bitna podrška ovom razvoju. Čak i u SAD, država je investirala izuzetno veliku količinu javnog novca, a ovo stoga što je proces tokom koga se znanje izvozi na tržište veoma rizičan. Naša uloga je upravo da posredujemo između javnog i privatnog sektora i izgradimo međusobno poverenje koje će podržati inovacije. Nevolja nastaje kada je upravljanje državnim novcem povereno samo državnim akterima, i kada taj novac biva zloupotrebljen. Stoga bih i srpskoj vladi preporučio da investiraju u osnove - obrazovanje, kao i u odnose sa privatnim sektorom.

Planovi Meta Grupe u Srbiji?
Prvo što u svakoj zemlji uradimo jeste da proverimo da li je ono što bismo nazvali region sa kritičnom masom znanja (knowledge-intensive region), i da li postoji kritična masa i uslovi koji su potrebni da bi nastao takav region. Druga se odnosi na pronalaženje lokalnih partnera, koji bi bili zaduženi za implementaciju. Nakon ovoga pokrećemo javni i privatni sektor da se pridruže ostvarenju strategije.

Poređenje Evrope i USA?
Postoji samo jedna Silicijumska dolina. U Evropi postoje veliki centri. Mislim da cilj ne bi trebalo da bude duplikacija Silicijumske doline, već obezbediti da eko-sistem funkcioniše kao jedinstveno tržište. Ono što Silicijumsku dolinu omogućava jeste činjenica da je SAD veliko jedinstveno tržište, sa istim jezikom i načinom razmišljanja. Evropa mora vredno da radi na ovome, i pri tom ne mislim samo na EU, već na Evropu koju sačinjavaju desetine različitih zemalja, različitih regulativa, i ostalih prepreka. Nove generacije, posebno ono što nazivaju digitalnom generacijom, mogu ovo da poguraju - mobilni su, prate promene i mogu da ostvare Evropu. Tako će nastati i Silicijumska dolina.

Organizacija Business Angels Europe
Razlog zbog čega ova asocijacija postoji jeste to što želimo da razvijemo investiranje anđela. Percepcija većine ljudi je da su biznis anđeli prisutni i da nije više u modi biti samo biznis anđeo, već i crowd funder i akcelerator. Ipak, mi smatramo da pravo investiranje anđela tek treba da se razvije u Evropi. Postoji veliki potencijal za sve više klubova, mreža, sindikata. Prvi cilj asocijacije je da vrati pažnju na biznis anđele i da ne odemo previše u širinu. Ponekad kada odete previše u širinu, možete izgubiti uvid u svoje ciljeve. Druga bitna stvar na kojoj radimo jeste da se povežemo sa igračima koji su prepoznati u ovoj oblasti i zbog toga članovi mogu biti samo asocijacije na nacionalnom nivou koje su priznate od strane političkih institucija. Da dam jedan primer, recimo, u Francuskoj bismo pristali da radimo samo sa onima koji su već uspostavili dijalog sa vladom i koji su uticali na donošenje određenih mera koje se tiču, na primer, finansiranja u ranim fazama ili fiskalnih podsticaja... Time želimo da utvrdimo da ove organizacije mogu biti pandan vladi na nacionalnom nivou. Trenutno brojimo 10 ovakvih članova, iz UK, Nemačke, Škotske, Belgije, Holandije, Austrije, Francuske, Španije, Portugalije i Italije. Želimo da odemo još malo u dubinu i da imamo kategoriju tzv. peer članova, što bi bili klubovi anđela i mreže anđela. Svakako, želimo da budemo sigurni da su oni pravi izbor, tako da svaki klub ili mreža koja želi da postane deo BAE mora da pokaže da su investirali u proseku barem 1,5 miliona evra u periodu od tri godine. Za
sada imamo petnaest klubova, i imaćemo prvi sastanak na ovom nivou 20. i 21. novembra. u Parizu, gde će se predstavnici klubova sastati kako bi razmenili iskustva, upoznali se i otpočeli prekograničnu saradnju. Italian Angels for Growth, Paris Business Angels, B Angels iz Belgije, Masters of the Future iz Holandije i ostale vodeće asocijacije anđela pojaviće se na ovom sastanku.

Kako učiniti preduzetništvo privlačnim?
Problemi sa kulturom i vladom često dolaze iz prošlosti. Ljudi ne veruju u priliku da stvore sami svoju karijeru ili da učine da njihov život bude resurs za realizaciju njihovog uspeha. Kada ne verujete da budućnost zavisi od vas, tada se zaposlite u kompaniji, u vladi, ili drugim organizacijama, i to često preovladava kao način mišljenja. Ali kada uvidite da preduzetnišvo nagrađuje, finansijski, društveno, da se preduzetnici slave kao rok zvezde, tada počnete da razmišljate drugačije o preduzetništvu. Recimo, u meritokratskom društvu, poput britanskog, često nije bitno odakle ste počeli, da li ste siromašni ili bogati. Njihov sistem plaćanja školarine vam omogućava da, ukoliko imate dobreocene u srednjoj školi, odete na Oksford ili Kembridž. Sve sopstvenom zaslugom. O tome mislim kada govorim o kulturi.

Važnost Belgrade Venture Foruma?
Ovakvi forumi se moraju dešavati svake godine. To je trenutak kada slavite preduzetništvo i inovacije gde god da se dešava. Kada sam govorio o osnovama naših aktivnosti, napomenuo sam da posle sličnih dešavanja svetla ne smeju da se ugase, već ovo mora da se pretvori u dinamičan i kontinuiran proces. Nakon proslave, nešto se mora preduzeti, tako da naredne godine ima još više razloga za slavlje. Forum je momenat kada slavimo i svi smo srećni zbog onoga što se dešava, ali mislim da ćemo svi morati da radimo na tome da slavlje potraje godinu dana, a ne samo tri dana.

Luiđi Amati će na Belgrade Venture Forumu održati prvo predavanje, pred oko 400 učesnika iz preko 15 zemalja. Više o ovom Forumu možete saznati na http://www.belgradeventureforum.org