Procenuje se da se u toku zime u Srbiji može zadržati i do pola miliona vodenih ptica

BEOGRAD - Za sada nema naznaka da u Srbiji postoji stvarna opasnost od ptičjeg gripa, izjavio je ornitolog u Pokrajinskom zavodu Vojvodine za zaštitu prirode, Marko Tucakov.

Pošto su od 6. novembra ponovo zabeleženi slučajevi visokopatogenog H5N8 virusa ptičjeg gripa, uglavnom na živinarskim farmama u Nemačkoj, Holandiji i Velikoj Britaniji, Tucakov je kazao da divlje ptice u Evropi nisu potvrđeni prenosnici te bolesti.

Tucakov je kazao da se "mora osigurati da se na farmama spreči kontakt gajenih i divljih ptica, da bi se u tom lancu sprečio prenos virusa". "U mnogim zemljama su upravo nepostojanje prioriteta u borbi protiv te zaraze, kao i manjak resursa i strah od divljih ptica, bili jedan od uzroka neuspeha borbe protiv ove bolesti", kazao je Tucakov.
On je naveo da je Srbija u središtu crnomorskog (evroazijsko-afričkog) puta seobe divljih ptica koja je počela krajem avgusta i trajaće dok ptice ne počnu da se pare i spremaju za prolećnu sezonu gnežđenja.

Po podacima Međunarodnog brojanja ptica vodenih staništa, koje svakog januara sprovodi Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, u januaru 2013. u Srbiji je izbrojano 287.000 vodenih ptica 69 vrsta, među njima daleko najviše pataka i gusaka. Procenuje se da se u toku zime u Srbiji može zadržati i do pola miliona vodenih ptica.

"One uglavnom noć provode na ribnjacima, mirnim delovima reka, jezerima i akumulacijama, dok dan koriste za ishranu, najčešće na poljima daleko od naselja na kojima ima poljoprivrednih ostataka. Zbog toga kontakta divljih i domaćih ptica najčešće nema, te je i mogućnost prenosa virusa manja", kazao je Tucakov.

On je dodao da je, iako za sada nema podataka o tome da je bilo jedinki zaraženim viruskom ptičijeg gripa, neophodan pažljiv stručni nadzor jata koja se povremeno zaustave, kao i onih koja zimuju u Srbiji.
Tucakov je najavio da se Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije sprema da sredinom januara ponovo počne volonterski monitoring divljih ptica, ali traži za to finansijsku i logističku pomoć svih koji upravljaju prirodnim resursima, kao i državnih službi za zaštitu prirode i za veterinarstvo. U Društvu ističu da se divljih ptica ne treba plašiti, nego ih treba čuvati, naročito od raširenog krivolova.