Braćni par Lajhner odlučio je da se 2010. vrate u Srbiju. Prvu vizu Jozefina je dobila bez teškoća, ali čim je trebalo da je produži, usledila je bitka sa vrzinim kolom birokratije

Jozefina Lajhner svake godine mora da izađe iz Srbije i pređe granicu kako bi produžila vizu. I tako već četvrta godina.

U praksi to izgleda ovako: Jozefina ode do graničnog prelaza Batrovci, sačeka da joj policajci udare pečat i potom se vrati u Beograd. Ovo je samo jedan u nizu apsurda sa kojima se Jozefina suočava nakon što se pre četiri godine sa suprugom Zoranom vratila iz Kanade u Srbiju.

"Venčali smo se u Srbiji 1983. godine. Do tada je moja supruga imala radnu vizu, a na osnovu braka sa mnom dobila je i stalni boravak. U Kanadu smo otišli sa sinom 1989. i svake godine dolazili smo u posetu Srbiji", počinje priču Zoran Lajhner.

Kada su 2010. rešili da se definitivno vrate, nisu očekivali probleme. Prvu vizu Jozefina je dobila bez teškoća, ali čim je trebalo da je produži, usledila je bitka sa vrzinim kolom birokratije.

"Vizu je na godinu dana dobila u januaru, pa smo mislili da u januaru sledeće godine treba i da je produži. Međutim, ispostavilo se da smo zakasnili i platili smo kaznu kod sudije za prekršaje. Nismo se bunili. Predali smo sva dokumenta sa dokazom o uplati, a onda je usledio novi šok. Službenica nas je pitala kad možemo da izađemo iz zemlje", priseća se Zoran.

Posredi je bila procedura. Supružnici su morali da odu do Batrovaca samo da bi prešli granicu i ponovo ušli u zemlju kako bi Jozefina mogla da dobije novu vizu.

"Ni tu se nismo bunili. Vodio sam računa, pa sam za vizu koja ističe 16. decembra ove godine došao da je produžim dve nedelje ranije. Međutim, službenica je ponovo rekla da sam zakasnio, jer je ovoga puta trebalo da dođem bar mesec dana ranije. Iako moja supruga nije ilegalno u zemlji, jer još nije 16. decembar i njoj viza nije istekla, opet ćemo morati kod sudije za prekršaje da platimo kaznu", objašnjava Zoran.

Ni to nije najgore. Njihov dokaz o stalnim primanjima ovoga puta rešili su da odbiju.

"Dokaz o redovnim primanjima u Kanadi, odakle primam penziju, službenica je odbila jer traži da primanja idu iz srpske banke ili da dovedem dva svedoka koja će potvrditi da izdržavaju Jozefinu. Iako je MUP ovu potvrdu primao prethodne dve godine, službenica je odbrusila: “Ne zanima me šta je ko primao pre mene, ja to neću” - priča Zoran.

Iako je u Srbiji kao uzoran građanin Jozefina Lajhner živela punih 12 godina, a za srpskog državljanina je udata već 31 godinu, do sada nije dobila srpsko državljanstvo. Supružnici Lajhner rešeni su da se posle svega vrate u Kanadu.

"Ja sam radio 15 godina ovde, a Jozefina je u Srbiji živela punih 12. Neki u Srbiji dobijaju i po tri-četiri pasoša, a nas obične ljude maltretiraju zbog vize. Nemamo više živaca, pakujemo kofere i odlazimo", revoltirano zaključuje Zoran Lajhner.

(Blic)

Kada su 2010. rešili da se definitivno vrate, nisu očekivali probleme. Prvu vizu Jozefina je dobila bez teškoća, ali čim je trebalo da je produži, usledila je bitka sa vrzinim kolom birokratije.