Srbija i Crna Gora su posmatrane objedinjeno i tako su rangirane na drugo mesto, dok Bugarska ima najzagađeniji vazduh u Evropi

Koordinatorka Alijanse za zdravlje i životnu sredinu Vlatka Matković Puljić smatra da bi medicinski stručnjaci trebalo da uzmu u obzir ekološke faktore, koji bitno utiču na zagađenost vazduha prilikom postavljanja dijagnoze bolesti pacijenata.

Srbija se nalazi na drugom mestu u Evropi po zagađenosti vazduha. Svake godine od direktnih posledica te zagađenosti u našoj zemlji, ali i u Crnoj Gori umre 10.777 ljudi, objavila je Alijansa za zdravlje i životnu sredinu (HEAL), vodeća evropska organizacija koja se bavi uticajem životne sredine na zdravlje.
U njihovom izveštaju, Srbija i Crna Gora su posmatrane objedinjeno i tako su rangirane na drugo mesto, dok Bugarska ima najzagađeniji vazduh u Evropi. Po ovom kriterijumu, Pljevljaci žive u najzagađenijem gradu na Starom kontinentu, a najčistiji vazduh udišu Norvežani, pišu Naše novine.
termoelektrana-obilic.jpg
Aleksandar Jovanovic Cile 

Međutim, za razliku od HEAL-a, Evropska agencija za životnu sredinu (EEA) ima Srbiju rangiranu posebno, bez Crne Gore, ali u oba slučaja zauzima drugo mesto.
Koordinatorka HEAL-a za energiju i zdravlje za jugoistočnu i centralnu Evropu Vlatka Matković Puljić, navela je da njihovi novi brifinzi preporučuju da medicinski stručnjaci u Bugarskoj, Srbiji i Crnoj Gori uzmu u obzir ekološke faktore prilikom postavljanja dijagnoze bolesti pacijenata.

- Mi bismo voleli da vidimo doktore i druge zdravstvene radnike kako ističu koliki su troškovi u zdravstvenoj zaštiti prouzrokovani korišćenjem uglja i kako ohrabruju nadležne da uzmu u obzir ove troškove prilikom donošenja odluka na polju energetike – upozorila je ona.

Pneumofiziolog Tatjana Radosavljević kaže za ovaj list da mi jesmo zemlja koja je uprkos maloj proizvodnji izložena aerozagađenju, i ističe da ono predstavlja poseban zdravstveni problem jer utiče na hroničnu opstruktivnu bolest pluća i astmu.
- Višegodišnja izloženost zagađenom vazduhu može da utiče i na razvoj karcinoma pluća, pogotovo kod pušača – upozorila je ona.
saobracaj-saobracajac-guzva-saobracajna-guzva.jpg
Fonet 


Stručnjaci smatraju da u Srbiji i njenim velikim gradovima na zagađenost bitno utiče velika koncentracija saobraćaja, ali i individualna ložišta. Zagađen vazduh, osim što pogađa respiratorni sistem, loše utiče i na kardiovaskularni, a posebno su ugrožena deca jer su njihova pluća najugroženija.
Međutim, ima i onih koji smatraju da su podaci HEAL-a “naduvani”. Tako profesor dr Slobodan Tošović, ekotoksikolog, ne prihvata da smo gori od Rumunije i ističe da bi voleo da vidi parametre na osnovu kojih se došlo do ovih rezultata.

- Srbija nije tako loša po pitanju zagađenosti vazduha jer imamo malu proizvodnju. Glavni problem u Srbiji su otpadne vode, a posle toga aerozagađenje, čiji su glavni izvori saobraćaj, toplane i elektrane – rekao je on i dodao da ima tačaka koje utiču na vazduh, ali na lokalnom, a nikako na globalnom nivou.