U tinejdžerskim godinama mozak je posebno osetljiv na droge i, kako kaže dr Lazić, one menjaju pravac razvoja života mlade osobe - fizički, emocionalno i karakterno. Posle 21. godine opasnost je znatno manja. naspram „narko-gazda“ u gardu za zdravlje svoje dece stoji samo porodica. Država nema para ni moći

Kada se pogledaju zvanične brojke sa „narko-scene“ Srbije, diže se kosa na glavi. Marihuanu koristi više od 210.000 ljudi. Na heroinu je njih više od 50.000, kokain uživa najmanje 30.000. Tableta metamfetamina (spida i meta) ima na svakom koraku i koštaju kao kutija cigareta. Na tržištu opijata Srbije obrne se godišnje preko 500 miliona evra.

Sa druge strane, u javnom zdravstvu republike postoji 10 specijalizovanih bolnica za lečenje narkomana, sa 200 kreveta. Zavisnike leči svega 70 specijalista. Statistika kaže da na 29.000 narkomana u Srbiji postoji jedna bolnica. Čak 1.450 zavisnika, ukoliko odluči da se leči, treba da se bori za jedan bolnički krevet. Na jednog lekara specijalistu dolazi 4.000 potencijalnih pacijenata.

Godine 2009. u Srbiji je usvojena Nacionalna strategija za borbu protiv droga. Njena evaluacija (provera urađenog) bila je zakazana za 2013. i nikada nije izvršena. Razlog je jednostavan - nemoguće ju je primeniti.

Iz pera dr Bore Lazića (osnivača i šefa stručnog tima Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti u Beogradu, potom Nišu i Novom Sadu) nastala je knjiga„To može biti i vaše dete“. Alarmantno štivo na više od 230 stranica poručuje da je jedino lična odluka da se droga ne uzme garancija da se neće završiti u paklu zavisnosti.

Porodica je glavno bojište protiv pošasti. Marihuna, čijih pet grama na ulici staje pet evra, danas se nalazi u džepovima učenika petog i šestog razreda osnovne škole. Od petoro drugara u sedmom i osmom, najmanje dvojica su „uživaoci“. Njih snabdevaju karteli koji godišnje na narkoticima u Srbiji zarade više od 500 miliona evra.

A naspram „narko-gazda“ u gardu za zdravlje svoje dece stoji samo porodica. Država nema para ni moći.

- Stalni razgovori u porodici između roditelja i dece, još na početku puberteta, o štetnosti upotrebe „supstanci“ najbolji su način da vaše dete kaže „ne“ kada mu se droga ponudi - priča dr Lazić. - Svaki roditelj mora tokom puberteta da prati ponašanje svog deteta i da na prve simptome reaguje tako što će ga iskontrolisati i u zdravstvenoj ustanovi. Ukoliko vaše dete u doba adolescencije „proba“ supstancu, šanse da će završiti kao zavisnik su 43 odsto. U više od 95 odsto slučajeva vrata pakla zavisnosti se otvaraju upravo marihuanom.

U tinejdžerskim godinama mozak je posebno osetljiv na droge i, kako kaže dr Lazić, one menjaju pravac razvoja života mlade osobe - fizički, emocionalno i karakterno. Posle 21. godine opasnost je znatno manja.

- Knjiga „To može biti i vaše dete“ je pisana za roditelje. Ona treba da spreči da im se „narkoman dogodi“. Zavisnik može lako postati svačije dete - nastavlja dr Lazić. - Roditelji su ti koji treba da se obrazuju, da se prvi „poprave“ pre nego što počnu da krive dete, sebe, sredinu. Na stranicima knjige nalazi se i test od 22 pitanja, namenjen roditeljima, koji im može pomoći da odgonetnu da li imaju razlog da se zabrinu jer im je dete krenulo stranputicom.

NASILjE

- IZA navijačkih tuča za tragičnim ishodima, jezivog vršnjačkog nasilja i zločina koje čine maloletnici u ogromnom procentu stoje metamfetamini - kaže Lazić. - Ta droga je nešto skuplja od aspirina, a u stanju je da od čoveka napravi zver.

IZLEČENjE JE MOGUĆE

NA osnovu svetskih iskustava, dr Lazić tvrdi da je izlečenje zavisnika moguće u stoodstotnom procentu ukoliko se poštuju savremeni protokoli lečenja. Nažalost, u javnom zdravstvu Srbije, u specijalizovanim ustanovama, danas se koriste zastareli medikamenti, a na jednog lekara u Drajzerovoj dođe i 1.000 pacijenata.

- Nisu lekari nestručni, država nema para za lečenje - objašnjava Lazić, i dodaje da na klinici „Beti Ford“ u Los Anđelesu, gde se usavršavao, dan lečenja košta 16.000 dolara, dok na Univerzitetskoj klinici za heroinsku zavisnost u Cirihu, gde je takođe radio, dnevno njihova država izdvaja i do 4.000 franaka po pacijentu. U privatnim bolnicama u Srbiji dan stacionara je do 150 evra, a ceo godišnji tretman staje preko 10.000 evra.


RACIJE

LjUDI u Srbiji velike nade u borbi protiv narkomanije polažu u rad policije. Lazić navodi da samo oko 10 odsto narkotika „pada“ u policijskim racijama i da to dokazuje cena narkotika na tržištu, koja se u Srbiji ne menja, odnosno ide naniže.

INFO

JAVNO zdravstvo: 10 specijalizovanih bolnica, 70 lekara specijalista
Brojke: 3.000 narkomana leči se svake godine, 1.000 umrlo u poslednje tri godine
Cene lečenja: 10.000 evra je godišnje lečenje u privatnoj klinici

CENA DROGE

20 evra gram heroina
5 evra gram marihuane
50 evra gram kokaina