Postoje oni kojima se istina baš i ne sviđa mnogo i koji će sve učiniti ne bi li promenili percepciju potomstva o zbivanjima koja ih se tiču

Nema gore sudbine za jednog velikana nego kada ga potomstvo zaboravi, zato što je neko naredio da se njegovo ime izbriše sa svih mogućih i nemogućih mesta

Od kad postoji civilizacija, odnosno pisana reč, postoje i ljudi koji pokušavaju da tačno zabeleže aktuelne ili prošle događaje koji su prethodno prenosili oralnom tradicijom. Međutim, kao što to obično biva, postoje i oni kojima se istina baš i ne sviđa mnogo i koji će sve učiniti ne bi li promenili percepciju potomstva o zbivanjima koja ih se tiču.

1. ALTANI-KAN

Kada ljudi čuju ime Džingis-kana obično pomisle na golemu imperiju koju je stvorio ni iz čega i na teror koji je doneo osvojenim narodima. Kada ljudi čuju ime Altani-kana, ne pomisle ni na šta. A o kome se zapravo radi? Altani je jedna od tri ćerke najpoznatijeg Mongola koje su za vreme života svog oca držale bitne vojne pozicije i bile duboko poštovane. Svog brata je hrabro spasila od otmičara i otac ju je proglasio heroinom. Igrala je bitnu ulogu u životu imperije nakon njegove smrti, pa neki misle da ju je čak i spasila, ali se ne zna ko je uklonio pomen na nju i njene sestre iz glasovite “Tajne istorije Mongola”.

2. EHNATON

Još jedan egipatski vladar na listi, Ehnaton se zahvaljujući Sigmundu Frojdu dugo smatrao kao duhovnik Mojsijev, a njegov uticaj na život svog naroda je bio bez presedana za vreme njegovog života… ali ne i posle smrti. Čovek koji je doneo monoteizam u dolinu Nila (odnosno verovanje samo u boga Atona) i revolucionarno eliminisao politeizam te doneo prevrat u oblastima etike, umetnosti i svetonazora, nije napravio baš mnogo prijatelja u kleru i aristokratiji.

Njegov prvi akt kada je seo na tron je bilo brisanje pomena svih bogova iz grobnice svog oca, da bi potom sa svojom kraljicom Nefertiti izgradio novu prestonicu u Ahetatonu. Najgore od svega što je uradio je međutim vezano za gorepomenutog boga Atona i promovisanje ideje da je to univerzalni bog kome su sva bića podjednako draga, što je ipak bilo previše ispred svog vremena.

Nasledio ga je Tutankamon (verovatno sin sa sestrom Kijom) koji naredio da se sve što je izbrisano za vlade njegovog oca ponovo ukleše, a da se izbriše – ime Ehnatona. Tek smo u 19. veku saznali da je uopšte i postojao.

3. KRALJICA HATŠEPSUT

Postoji mogućnost da su Egipćani izmislili brisanje ljudi iz pamćenja potomstva. Generalno gledano, često se dešavalo da faraoni uništavaju sve tragove postojanja svojih prethodnika, zbog čega je teško hronološki ispratiti egipatsku istoriju; Osvald Špengler bi ovo verovatno objasnio potpuno drugačijom percepcijom prošlosti ove kulture.

Kraljica Hatšepsut je bila miroljubiva vladarka, šta više prva žena-faraon, koja je vodila prosperitetni Egipat više od 20 godina nakon smrti svoga supruga (i polubrata) Tutmosa I. Na tron je sela tako što je naslednik Tutmos III (sin njenog muža iz drugog braka) bio premlad, pa je ona bila regent pre nego što je jednostavno uzela za sebe titulu faraona i vladala do smrti. Kada se napokon dočepao trona, Tutmos III je naredio da se ona izbriše iz istorije, natpisi sa njenim imenom uklone, statue unište i tuneli koji su njenu grobnicu povezivali sa Dolinom Kraljeva uruše ne bi li hram bio odsečen i zaboravljen. Jedan obelisk je ipak preživeo. Njena mumija je identifikovana 2007.

4. NIKOLAJ JEŽOV

Biti neprijatelj Josifa Staljina je bio opasan posao. Za bezobzirnog i beskrupuloznog Nikolaja Ježova – vernog Gruzinovog šefa NKVD-a (preteče KGB, a naslednice Čeke) tokom vremena najgorih i najstrašnijih čistki u Sovjetskom Savezu između 1936. i 1938. godine - moralo je zato biti dosta ironično što se i sam našao na spisku sa odstrel. Ne samo što je prognan iz javnog života, ubijen i osramoćen zajedno sa svojom porodicom, već i metodično izbrisan sa svih fotografija na kojima se prethodno nalazio sa svojim vođom. Čak ni njegovo ime niko nije smeo da spomene.

5. PUBLIJE SEPTIMIJE GETA

Rimljani su imali pojam “damnatio memoriae”; u vremenu u kome je nasleđe bilo najbitnija stvar na svetu bila je najveća moguća uvreda izbrisati nekoga iz svih spiskova i knjiga, kao da nikada nisu postojali. Ovo se istina radilo samo najgorim ljudima, poput jeretika, prestupnika protiv republike (što je opet imalo veze sa religijom) ili sa ljudima koji su osramotili obraz svoje plemenite familije.

Ne znamo gde se tu uklapa Publije Septimije Geta iz semitske dinastije Sever, koji je bio suvladar omraženog mu brata Karakale (čija kupatila i danas postoje u Rimu; ruševine, to jest). Karakala ga je ubio (kao i njegovu ženu) i naredio da se njegovo ime ukloni sa svih javnih i privatnih natpisa, da se uklone sve njegove statue i sve moguće reference. On nije bio jedini rimski vladar koga je ova sudbina zadesila: desilo se to i Neronu, Domicijanu, Komodu i Elagabalu; ovaj potonji je verovatno najdevijantnija figura na rimskom tronu ikada.