(VIDEO) NARODNA VEROVANJA ZA BOŽIĆ: Nišlije se redom izuvaju da bi im se žene brže porađale!

Na jugu Srbije postojalo je verovanje da će devojke i momci koji prespavaju na slami posutoj za Badnje veče usniti budućeg supružnika

Ako nekome dugujete nešto, danas bi trebalo dug da vratite kako ne biste dugovali cele godine. Ovo su samo neki od starih običaja i verovanja u vezi sa Božićem, najradosnijim hrišćanskim praznikom.

U okolini Niša običaj je da se pre jela svi ukućani istovremeno izuju jer se veruje da će se zbog toga žene brzo porađati.

To je praznik cele porodice, pa bi svi trebalo da budu na okupu, a posećuje se samo najbliža rodbina ili prijatelji. Sam Božić slavi se tri dana, a praznovanje počinje na Badnji dan, kada se seče Badnjak i unosi u kuću.

Badnji dan

Već u ranu zoru, pre izlaska sunca na Badnji dan domaćin sa sinovima ili unucima odlazi u šumu da seče Badnjak. Obično se bira mlado, pravo hrastovo ili cerovo drvo, seče se i zaseca sekirom ukoso, i to sa istočne strane. Po narodnom verovanju, Badnjak se mora poseći sa tri snažna udarca. Kad se donese kući, uspravi se pored ulaznih vrata i tu stoji do večeri. U dom se unosi kad padne mrak, zajedno sa slamom i pečenicom. Domaćica u slamu pod sto stavlja orahe i razne slatkiše, koje deca traže pijučući kao pilići. Slama se iz kuće iznosi u ranu zoru trećeg dana Božića. Večera na Badnji dan je uvek posna, ali bogata, da bi i nova godina bila rodna.

Božić

Prvi dan Božića je dan radosti, rađanja, obnavljanja života. Ujutru, pre svitanja, zvone sva zvona na pravoslavnim hramovima. Tog dana svi ukućani oblače najsvečanije odelo. Rano ujutru, u kuću dolazi položajnik, polaženik, polaznik ili radovan, a uobičajeno je da to bude muško, zdravo, kršteno dete.Česnica je nezaobilazni deo ručka u našoj tradiciji i ima ulogu slavskog kolača. Mesi se rano ujutru od pšeničnog brašna i masti, bez kvasca. U nju se stavlja novčić, negde i parče Badnjaka radi zdravlja, zrno kukuruza ili pasulja, pšenice... Pre ručka, česnica se okrene sleva nadesno i lomi na onoliko delova koliko ima ukućana. Po narodnom verovanju, ko dobije novčić biće zdrav i srećan cele godine. Prase ili jagnje za pečenicu najčešće se kolje na Tucindan, dva dana pred Božić.

Stari običaji i verovanja za Božić i Badnji dan:

- Na Božić se sve započinje, ne treba biti praznih džepova i valja se i ponoviti.

- Ako na Božić padne kiša, veruje se da će roditi sve što se okopa motikom.

- U okolini Niša običaj je da se pre jela svi ukućani istovremeno izuju jer se veruje da će se zbog toga pilići istovremeno izvoditi, žene brzo porađati, krave teliti, a ovce jagnjiti.

- U nekim krajevima se veruje da ne valja božićnu sveću gasiti duvanjem, već je treba „umiriti“ hlebom natopljenim vinom.

- Na jugu Srbije postojalo je verovanje da će devojke i momci koji prespavaju na slami posutoj za Badnje veče usniti budućeg supružnika.

- Valja posaditi neku biljku jer se veruje da će se sigurno primiti.

- Na Božić bi trebalo raditi stvari koje su nam tokom godine zadavale probleme, da bismo ih u narednoj godini lakše savladavali.

- Valja da se položajnik ogrne guberom da bi bio deblji skorup na kajmaku, a u nekim krajevima veruje se da je dobro izmaći mu stolicu kako bi se sreća zakovala za kuću.

- Od Božića do Svetog Stefana ne valja ni da se kuća čisti, a u Vojvodini veruju da za vreme božićnih praznika ne valja lupati na vrata da kokoške ne bi lupale jaja.

- Na Božić ne valja pozajmljivati nikom ništa da se ne bi cele godine razvlačile stvari iz kuće.

Pravila za Badnjak:

- Grehota je da se Badnjak preskače ili gazi, a njegova vatra se ne sme raspirivati duvanjem.

- Nije dobro dirati ga kad je blizu da pregori, da se ne bi slomio na mestu gde je najviše istanjen vatrom.

- Ne valja zaspati dok Badnjak ne pregori.

- Deo pepela čuva se da bi ga pomešanog sa vodom pili protiv glavobolje.

(Alo.rs)