Žena treba da se porodi za koji dan i moramo da uradimo ono što je najteže, ali bolje i to nego da nam čedo umre od gladi i hladnoće, kaže očajni Dragan Nikolin

BEOGRAD - Dogovorili smo se da ćemo bebu dati čim se bude rodila. Moramo da je poklonimo jer nemamo od čega da je prehranimo i odgajamo. Daćemo je bilo kome ko bude spreman da je voli i brine o njoj kao o svom rođenom detetu!

Ovim jednostavnim, ali teškim i uznemirujućim rečima objasnio je svoju strašnu muku Dragan Nikolin (45). On, njegova nevenčana supruga Žana Međa (32), koja je u devetom mesecu trudnoće, i njihovo dvoje dece, prepešačili su oko 70 kilometara da bi iz mesta Itebej u opštini Žitište stigli do Beograda.

Dok dvoje mališana Dragana (4) i Dragan (5,5) neprestano ponavljaju da su gladni, njihovi nemoćni roditelji sede nepomično, bezvoljno gledajući u daljinu i nervozno lomeći prste.
- Baš je hladno! Peške smo krenuli iz Zrenjanina, ali usput smo stajali da se odmorimo i ugrejemo. A da nas pitate gde smo krenuli, ne znam da vam kažem. Da rovarimo po kontejnerima, da tražimo prenoćište, da prosimo, da idemo pred Vladu... Gde ćemo i šta ćemo, živote?! Sad će i beba da se rodi i, umesto da se veselimo, razmišljamo šta ćemo joj dati da jede. Nemamo ni za mleko. Zato moramo da uradimo ono što je najteže za svakog roditelja, ali bolje i to nego da nam umre od gladi i hladnoće - razmišlja Dragan naglas, dok deca i dalje pominju da su gladna.

Žana objašnjava da im je poslednji „obrok“ dala sinoć - jogurt koji je našla na ulici.
- U blizini objekta pored kojeg živimo nalaze se groblje i deponija. Tu sam našla dušek na kojem spavamo. Tamo pronalazim i hranu i garderobu za decu i nas. Živimo bez vode, struje, grejanja, zidova i prozora. U šupi. Tako je već četiri godine, otkad nam se kuća srušila zbog blizine kanala. Bila je trošna, a vlaga je učinila svoje - priča ova nesrećna trudnica, čije je mlađe dete srčani bolesnik, a suprug već pet godina ne može da nađe posao.

Nemaju rešenje
JEDINO DA TRAŽIMO AZIL U NEMAČKOJ

Dragan Nikolin navodi da su kucali na mnoga vrata, ali da su svuda nailazili na zid.
- Nema kome se nismo obraćali za kontejner u kome bismo živeli, ali uzalud. Odbili su nas u Centru za socijalni rad, Opštini Žitište, Srednjobanatskom okrugu, Ministarstvu za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, Vladi Republike Srbije. Jedino nam je rečeno da tražimo azil u Nemačkoj ili da idemo kod Vučića - navodi on.
Od Centra za socijalni rad i Opštine Žitište do zaključenja broja odgovore u vezi sa eventualnom pomoći ovoj porodici nismo dobili.