PIŠTALJKA: Agencija Tanjug budžetsku pozajmicu vratila budžetskim novcem!

Beskamatnu pozajmicu Tanjug je dobio na osnovu zaključka vlade premijera Cvetkovića „za izveštavanje o predizbornoj kampanji i tokom izbornog dana“, a vratio na osnovu rešenja vlade premijera Dačića o upotrebi budžetske rezerve za „finansiranje redovne delatnosti“ te agencije

Beskamatnu pozajmicu Tanjug je dobio na osnovu zaključka vlade premijera Mirka Cvetkovića „za izveštavanje o predizbornoj kampanji i tokom izbornog dana“, a vratio na osnovu rešenja vlade premijera Ivice Dačića o upotrebi budžetske rezerve za „finansiranje redovne delatnosti“ te agencije.
Mirko Cvetković je u aprilu 2012. izjavio da je pozajmica data jer je Tanjug državno preduzeće i da je država uradila isto što bi i za bilo koje drugo državno preduzeće kojem preti gašenje. „Tanjug je već imao kredite koji su došli na plaćanje i pošto nije imao sredstava da plati, država mu je dala kratkoročnu pozajmicu koju će Tanjug vratiti“, rekao je Cvetković, zanemarivši činjenicu da je zaključkom vlade pozajmica zvanično data za izveštavanje o izborima, a ne za vraćanje kredita. To je tada izazvalo oštar protest opozicione Srpske napredne stranke (SNS) koja je optužila vladu da koristi državni novac kako bi uticala na uređivačku politiku Tanjuga.

„Ovaj primer je najdirektniji dokaz zloupotrebe novca poreskih obveznika u cilju uslovljavanja medija kako bi u predizbornoj kampanji radili u interesu ne građana, od čijih para se finansiraju, već Demokratske stranke, koja je uzurpirala i državnu kasu, i državne medije, i kompromitovala državne funkcije“, navela je SNS.

Ali, kada je SNS došla na vlast ponovila se slična situacija – novac za Tanjug zvanično je bio odobren za jednu namenu, a potrošen na nešto sasvim drugo. Vlada čiji je predsednik bio Ivica Dačić, a prvi potpredsednik Aleksandar Vučić donela je 28. novembra 2012. rešenje da se Tanjugu uplati 21.500.000 dinara za „finansiranje redovne delatnosti“, a ne za vraćanje pozajmice za šta je zapravo novac iskorišćen.

U završnom računu Ministarstva kulture i informisanja za 2012. godinu piše da je agencija vratila kratkoročnu pozajmicu od 17.500.000 dinara Ministarstvu finansija i privrede, a preostala četiri miliona dinara utrošila za pokriće ostalih rashoda u poslovanju za decembar te godine koji su bili „veći“ nego u prvih jedanaest meseci. „To su rashodi koji proizilaze iz obavljanja redovne delatnosti odnosno poslova od javnog interesa u oblasti javnog informisanja koje vrši Tanjug koja je u decembru mesecu bila u većem obimu u odnosu na prethodne mesece, a to je: proizvodnja, promet i emitovanje u domaćim i inostranim sredstvima informisanja, i drugim korisnicima informacija o zbivanjima u zemlji i svetu; obezbeđivanje i plasiranje informacija i drugih informativnih materijala za potrebe republičkih organa uprave o zbivanjima u zemlji i svetu“, navelo je Ministarstvo kulture i informisanja.

Direktorka Tanjuga Branka Đukić nije želela da odgovori na pitanja Pištaljke o načinu na koji je pozajmica vraćena. „Vas je, mislim, zaveo zanimljiv, pri tom netačan, „podatak“ do kog ste došli, zbog čega vam preporučujem da dokaze koji potkrepljuju taj podatak potražite na istom izvoru. Mi ostajemo na raspolaganju za svaki vid korektne saradnje na vašem projektu o Tanjugu. Naravno, zadržavamo pravo da, ukoliko taj projekat javnosti pruži sliku o poslovanju Tanjuga na nepotpun i netačan način, adekvatno reagujemo“, navela je Branka Đukić umesto odgovora, dodavši da se sličnim pozajmicama drugim medijima u kojima država ima vlasništvo „niko nije bavio i ne bavi“.

Javno preduzeće Novinska agencija Tanjug svakog meseca od Ministarstva kulture i informisanja dobija nešto manje od 17.500.000 dinara za svoj rad, odnosno oko 210.000.000 dinara godišnje, što čini oko 70 odsto njegovih ukupnih prihoda. Kao i ostali mediji u državnom vlasništvu, i Tanjug bi trebalo da bude privatizovan do kraja juna ove godine.

(Pištaljka)