FIĆA NA RASKRŠĆU: Fijat još četiri godine u Srbiji

Spekulacije o izmeštanju proizvodnje modela 500 L u neku drugu zemlju nemaju nikakvog osnova, kažu u kragujevačkoj fabrici italijanskih vozila - "Fijat automobili Srbija”.

To bi, kažu, bio preskup posao imajući u vidu da je u rekonstrukciju starih "Zastavinih” pogona i nabavku najmodernijih mašina uloženo 1,3 milijarde evra. FAS-ove radnike, njih oko 3.000, više brine neizvesnost pokretanja proizvodnje drugog modela, što je važna stavka ugovora o osnivanju zajedničke kompanije, koji je naša država potpisala sa "Fijatom” 29. septembra 2008.

Predsednik FAS-ovog sindikata Zoran Marković, u jesen prošle godine, pozvao je državu da se više angažuje oko kompanije čiji je suvlasnik, istovremeno izražavajući zabrinutost zbog pada prodaje "500L” na inostranom tržištu. U to vreme, u kragujevačkoj fabrici je u nekoliko navrata obustavljana proizvodnja, a iz FAS-a su stizala objašnjenja da je reč o problemima "eksterne prirode” koji su u vezi sa negativnim kretanjima na svetskom tržištu.

Tačku na priču o uvođenju novog modela u proizvodnju, čini se, stavio je predstavnik "Fijata” Đan Luka, koji je u izjavi za RTS, oktobra 2014, rekao: "Za sada nećemo menjati ništa, ’500L’ kao okosnica evropske i svetske prodaje ostaje broj jedan u Kragujevcu”.

O novom modelu nije bilo reči ni na tradicionalnom novogodišnjem susretu predstavnika FAS-ovog poslovodstva sa kragujevačkim novinarima. Na skupu u hotelu "Zelengora” rečeno je samo to da će FAS 2015. proizvesti oko 100.000 "500 L“ u različitim varijantama. Podaci iz minule godine još se sravnjuju, pa se u javnosti i dalje barata bajatim informacijama iz pretprošle, 2013. godine, tokom koje je u Kragujevcu proizvedeno 117. 000 "velikih fića”, od čega je 97 odsto izvezeno u Evropu i SAD.

Prošle, 2014, izgleda da je zapelo baš na probirljivom američkom tržištu, bar prema računici saradnika Instituta za tržišna ispitivanja Saše Đogovića, koji je nedavno obelodanio podatak da je izvoz FAS-a u Sjedinjene Države 2014. bio "deset puta manji” nego 2013.

"Suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni sa SAD 2013. je iznosio 199,5 miliona dolara, mahom zahvaljujući FAS-u, a 2014. suficit je bio svega 15 miliona dolara”, naveo je ovaj ekonomista.

Na tržištu SAD, gde se guraju svi automobilski giganti, model "500L”, kako naglašavaju neki ekonomisti, nije konkurentan ni sa cenom od oko 15.500 evra. Pre svega, imajući u vidu da se automobili iz "B” segmenta, sa opremom koju "Fijat” ugrađuje u "velikog fiću”, mogu kupiti i za manje novca.

No, pad prodaje je nešto sa čime se automobilska industrija suočava već godinama, od početka ekonomske krize 2009. Trudeći se da zadrže kupce, proizvođači automobila stalno "izbacuju” nove modele. Zato i sindikat FAS-a insistira na tome, tim pre što je fabrika u Kragujevcu projektovana za proizvodnju 300.000 vozila na godišnjem nivou. (Sve velike kompanije poštuju isti standard: 1.000 radnika – 100.000 automobila, što znači da je u FAS-u angažovano dovoljno radnika za pun kapacitet fabrike.)

Proizvodnja "500L” počela je sredinom 2012, pa se za "velikog fiću” ne može reći da je stari model. Ipak, bliži se trenutak kada bi fabrika u Kragujevcu morala da "izbaci” novi automobil. Ne samo zato što konkurencija nikada nije bila veća, već i stoga što su kupci sve razmaženiji u pogledu cene i kvaliteta četvorotočkaša koji im se nude.

Uprkos problemima "eksterne prirode”, FAS je i prošle godine bio najveći srpski izvoznik, sa prometom od oko 1,5 milijardi evra. Brine, međutim, mala neto zarada koja je, prema podacima Ministarstva finansija, iznosila svega 10 miliona evra, odnosno manje od 100 evra po automobilu, ako se računa da je FAS 2014. prodao svih 117.000 "velikih fića“.

Izgleda da predstavnici naše države, u javnim nastupima, upravo zbog toga prećutkuju dva podatka: prvo, FAS je jedan od naših najvećih uvoznika (uvozi motor i menjač za "500L” – najskuplji auto-delovi), i drugo, državne subvencije ovom preduzeću na godišnjem nivou su 51 milion evra, takođe prema podacima Ministarstva finansija.

Ako je "Fijat” u Kragujevcu 2008. dočekan sa porukom "Benvenuti a kaza” (Dobro došli, kući), onda je sada vreme da se postavi pitanje opstanka ove velike kompanije u našoj zemlji. Budućnost bi bila izvesnija sa novim modelom, na kojem insistiraju i stručnjaci i fabrički sindikat.

Bez te proizvodne "injekcije”, kroz četiri godine, tačnije 31. decembra 2018. kada ugovor Vlade Srbije i "Fijata” prestaje da važi, na snagu bi mogla da stupi klauzula po kojoj svaka strana stiče slobodu da proda svoj udeo u kapitalu zajedničke kompanije ("Fijat” - 67 odsto, naša država - 33 odsto). S tim da potpisnici ugovora imaju pravo preče kupovine, piše Politika.