EKSTREMNA PROMENA: Evo kakva će klima biti u Srbiji narednih 100 godina

Docent na Institutu za meterologiju Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Vladimir Đurđević ocenio je da Srbiju u budućnosti očekuje ekstremnija klima, kao i povećanje temperature do četiri stepena u narednih 100 godina

Stručnjaci su na tribini "Klimatske promene na Balkanu" upozorili i da će poplave i šuše biti sve češće u našoj zemlji ukoliko se povećanje efekata staklene bašte nastavi.

Docent na Institutu za meterologiju Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Vladimir Đurđević ocenio je da Srbiju u budućnosti očekuje ekstremnija klima, kao i povećanje temperature do četiri stepena u narednih 100 godina. Prema njegovim rečima, poplave i suše biće učestalije, ali očekuje da se padavine u drugoj polovini 21. veka smanje za 50 odsto.

On je istakao da je Srbija jedna od 192 zemlje koje su ratifikovale Konvenciju o klimatskim promenama, ali da ona mora aktivno da se uključi u međunarodne dogovore o smanjenju emisije gasova staklene bašte.

"Ukoliko se globalna populacija dogovori da planeta mora da redukuje emisiju gasova staklene bašte i krene ka svetu bez fosilnih goriva, Srbija treba da pruži svoj doprinos u tom procesu. Kako se budemo približavali EU, koja ima stroge standarde o tim pitanjima, tako ćemo biti bliži tom cilju", ocenio je Đurđević.

Programski direktor Centra za unapređenje životne sredine Vladan Šćekić smatra da su kapaciteti Srbije za odbranu od posledica klimatskih promena u 2015. godini porasli u naučnom smislu dok se, kako je naveo, u infrastrukturnom pogledu ne radi dovoljno na primeni preventivnih mera.

On je rekao i da očekuje da država napravi strategiju Srbije sa akcionim planom za klimatske promene.

Prema njegovim rečima, organizacije civilnog društva zajedno sa državnim institucijama treba da aktivno učestvuju u rešavanju klimatskih promena.

Komentarišuću Peti izveštaj Međunarodnog panela o klimatskim promenama, direktor nevladine organizacije Jedan stepen Đorđe Samardžija rekao je da je taj izveštaj pokazao da ljudi utiču na svetsku klimu.

Kako je rekao, atmosfera se zagreva zbog čega je neophodno da se radi na ublažavanju klimatskih promena kako se globalna temperatura ne bi povećala za više do dva stepena Celzijusa posle čega je povratak na staru klimu nemoguć.

"Svet mora da se vrati unazad, jer neki regioni nemaju kapacitet na adaptaciju ako klimatske promene eskaliraju", podvukao je on.

Učesnici tribine, koju je organizovao Centar za promociju nauke, u saradnji sa Galerijom nauke i tehnike SANU i nevladinom organizacijom Jedan stepen, saglasili su se da je za odbranu od klimatskih promena neophodno da se smanji emisija metana i ugljen dioksida, kao i da je potrebno da se nađu alternativni izvori energije kako bismo postali društvo nezavisno od korišćenja fosilnih goriva.

Tribina predstavlja završni događaj u okviru izložbe "Peti izveštaj", koja se traje do 22. januara u Galeriji nauke i tehnike SANU.