Upravo zbog toga sam ovde. Iz Srbije treba krenuti u napad na globalizam! Danas je toliko očigledno šta se dešava u svetu da mi je čudno što neki to ne razumeju

ANDRIĆGRAD - Moje misli o Srbiji su uvek iste i ovde sam uvek među prijateljima. Ja volim Srbiju! I zato stalno ponavljam kako bi bilo dobro kad bi Srbi voleli jedni druge kao što vole Ruse i kako bi bilo dobro kad bi Rusi živeli jedan za drugog onoliko koliko ih vole Srbi - kaže Nikita Mihalkov.

Čuveni ruski umetnik na Mokroj gori je treći put. Ovoga puta stigao je na festival Kustendorf sa pet Zlatnih orlova, što je ruska verzija Oskara, koje je u Moskvi dobio za film „Sunčanica“, čija je svetska premijera održana u Beogradu.
- Postoje mesta na svetu stvorena ne za odbranu od globalizma, već za napad! Ovde prepoznajem jedno takvo mesto. Odavde treba krenuti u napad!

Za vas i Emira Kusturicu često kažu da ste braća po oružju. Koliko je snage potrebno za borbu protiv globalizma i da li je imate?
- Upravo sam zbog toga - to što smo nas dvojica braća po oružju - i došao ovde. Ne verujem baš uvek ljudima koji kažu da imaju snage, ja verujem u snagu ljudi koji o tome ćute. Danas je toliko očigledno šta se dešava u svetu da mi je više nego čudno što neki ljudi to ne razumeju. S Rusijom hoće da urade ono što su već uradili s Jugoslavijom, sa Ukrajinom... I to je istina koju mnogi ne žele da čuju, istina koju širimo.

Dugo ste razmišljali da počnete snimanje „Sunčanice“. Ispostavilo se da je danas taj film više nego aktuelan.
- Nisam ga snimio ranije zato što je Bunjin bio zabranjen. Počeo sam da radim kad su se u meni sjedinile dve njegove priče „Sunčanica“ i „Prokleti dani“. Kasnije se ispostavilo da je film veoma aktuelan, da umetnost, kao i obično, ide ispred vremena. Nisam mislio da će film tako brzo postati aktuelan. Film smo snimali u Odesi, a danas to već ne bi bilo moguće.

Jedna od poruka „Sunčanice“ jeste da je došlo vreme da se Rusija i Rusi okrenu sebi. Okreće li se Rusija sebi?
- Sada da. Nažalost, u Rusiji, u slovenskom svetu to je tako, kad nas maze, glade po glavi, mi se opustimo, a kad dođu problemi, sledi potpuno drugačija reakcija. Mi reagujemo tek na pritisak. Pa evo, Drugi svetski rat je ujedinio čitavu Rusiju. Trebalo je da se nešto tako desi da bismo se mi ujedinili. Nekad mislim da su nam zaista potrebne takve kataklizme da bismo se mi ujedinili i odgovorili na izazove.

Bojite li se za Rusiju pod sankcijama?
- Ako Rusija ne izdrži sankcije, može se smatrati da je čovečanstvo propalo, bolje rečeno, propašće slovenski svet. Ima, naravno, još delova čovečanstva, Kina, Indija, oni su iza leđa... Postoji u Rusiji jedna stara poslovica koja kaže - Nadaj se boljem, ali uvek budi spreman na gore! Mnogo toga je ruski narod spreman da izdrži, i to oni koji kreiraju sankcije moraju znati.

Koja je bila vaša prva reakcija kad ste saznali da je Krim pripojen Rusiji?
- Krim nikad nije ni bio neruski!

Traje decenijama
ILUZIJA JE DA JE HLADNI RAT ZAVRŠEN

Sve je više onih koji govore da se čovečanstvo nalazi pred trećim svetskim ratom, neki čak i da je taj rat počeo.
- On se nikad nije ni prekidao. Iluzija je da je Hladni rat u jednom trenutku bio završen. U svetu danas nema želje da se čuje istina. Zapadni svet živi po principu sicilijanske mafije: ništa video, ništa čuo.