Liberalna partija zatražila od Ministarstva kulture da se ukloni obeležje postavljeno 1931. u čast oslobodilaca iz 1918. godine

BEOGRAD - Crnogorsko ministarstvo kulture, odnosno Direktorat za kulturnu baštinu, uskoro bi mogao da donese odluku da se sa zidina na ulazu u Stari grad u Budvi skine spomen-ploča postavljena 1931. u čast srpskoj vojsci, koja je oslobodila taj grad 1918. godine.

Tabla na kojoj piše „Na uspomenu dolaska hrabre pobjedonosne srpske vojske koja poslije junačnih pobjeda oslobodi Budvu, na Mitrovdan 8. novembra 1918. postavlja Opština Budva“, zasmetala je Liberalnoj partiji, koja je podnela zahtev za njeno uklanjanje.

Blažo Rađenović, predsednik opštinskog odbora Liberalne partije u Budvi, kaže da ona predstavlja istorijski falsifikat.


Srbi proterali kralja

- Ovo nije usmereno protiv Srba i Srbije i nije reč o mržnji, niti mi negiramo doprinos srpske vojske u pobedi u Prvom svetskom ratu. Reč je o tome da ta ploča tvrdi da je srpska vojska oslobodila Crnu Goru, što nije istina. Nijedan metak nije ispaljen za oslobađanje Budve jer se austrougarska vojska ranije povukla. Kad god vidim tu ploču, ona me podseti da je danom ulaska srpske vojske Crna Gora izgubila svoju državnost i da ju je srpska vojska okupirala na 20 godina. Kralj Nikola je proteran iz zemlje. Mi već dugo o tome govorimo, ali su se sada stekli uslovi za uklanjanje te ploče. Zato smo i zvanično podneli zahtev Ministarstvu kulture - kaže Rađenović i dodaje da je odluka već doneta i da je tehničko pitanje kada će tabla biti sklonjena.


Nije bila okupacija

Istoričar Predrag Marković ističe da Liberalna partija i independisti u Crnoj Gori nemaju mnogo realnog sadržaja u svom nacionalizmu, pa moraju da ga izmisle.
- Srpska vojska je oslobodila Crnu Goru od Austrougarske, ali je normalno da se okupatorska vojska povuče ranije. U to vreme 1918. godine svi Crnogorci su bili Srbi, a sada Liberalna partija hoće da pokaže da je to bila srpska okupacija, što nije tačno. Crnogorci su tada bili oduševljeni Srbi, koji nisu gledali na srpsku vojsku kao na tuđu, ali su smatrali da je dinastija Petrovića, kao starija u odnosu na dinastiju Karađorđevića, nepravedno zapostavljena, što je možda i tačno - kaže Marković i dodaje da je i kralj Nikola sebe smatrao Srbinom.

REAGOVANJA

Petar Božović, glumac

Predlog za skidanje spomen-ploče je još jedan od „najsvetlijih“ doprinosa novijoj istoriografiji i kulturi Crne Gore.

Mima Karadžić, glumac

Ne znam ništa o tome. Zovite me za nešto pametnije u životu.

Ratko Božović, profesor

Nisam sklon istoriji. Mnogo je lakše nešto iz prošlosti poništiti nego potvrditi, ali stvarno ne znam ništa o tome.

Ministarstvo kulture Crne Gore
USKORO ĆEMO DONETI ODLUKU

Lidija Ljesar, direktorka Direktorata za kulturnu baštinu u Ministarstvu kulture Crne Gore, za Kurir potvrđuje da će odluka o sudbini spomen-ploče na zidinama Starog grada u Budvi uskoro biti doneta.
- Analiziramo predmet. Izlazili smo na teren i istražuje se istoriografska građa. Proveravamo da li je tačno to što piše na spomen-ploči, odnosno da li je srpska vojska na Mitrovdan 1918. godine oslobodila Budvu. Ako to što piše nije u skladu sa Zakonom o zaštiti kulturnih dobara i Zakonom o podizanju spomen-obeležja, preduzeće se određene mere. Kulturna baština mora da bude utemeljena na činjenicama.