Janko deli s baka Marom

Kad smo posetili Janka Maglo­ckog (17), dečaka bez poro­dice, bio je usredsređen na paket garderobe koju je dobio. Vadio je stvari iz kesa i radosno pokazivao šta su mu sve doneli. Najviše su ga obradovale kopačke.

- Ovo mi se mnogo sviđa, jedva čekam utakmicu da isprobam nove kopačke - priča Janko pimplujući loptu. A onda donese veliku kesu i reče da hoće da odnese poklon baka Mari (79), komšinici koja živi sama nekoliko kuća iznad njegove.

- Spakovao sam joj hranu koju su mi doneli mnogi ljudi. Ni ona nema šta da jede. Red je da podelimo. Sad mogu i ja nekome da pomognem, pa ćemo joj preneti i krevet - kaže Janko. Pošli smo i mi kod bake, a ona... Sama, živi ispred kuće i godinama spava na stolici.

- Janko, dušo! Hvala ti, sine, što si došao. Nije trebalo, srce moje. Ne treba meni, ja sam stara. Ti da mi imaš, da ne budeš gladan - priča baka osmehujući se.

- Ne bih ja mrdnula odavde, volim svoju avliju više nego išta. Imam šporet, pa se zagrejem, a na stolici spavam kao top. Kad su me zimus odveli u dom, mnogo sam bila tužna. Samo je teško što nemam nikoga. Obiđe me Janko, al’ ni on nije imao ništa, evo sad deli s bakom - kroz suze priča baka, i uzima Kurir da pokaže kako zna da čita, i to bez naočara.