DA LI JE ŠAJKAŠ GLEDAO NA MOSTAR: Prvi pad u nesvest đaka desio se u Hercegovini!

Ne postoji nijedan toksin, otrov u medicini, koji izaziva simptome o kojima slušamo. Jednoj devojčici je pozlilo i odjednom 17 ostale dece pada u nesvest, a nastavnici koji su pritrčali da pomognu nisu imali nikakve simptome i tegobe, kaže epidemiolog dr Zoran Radovanović

Stručnjaci smatraju da zapravo nema nikakvog masovnog trovanja. S druge strane u regionu tačnije u Mostaru početkom decembra prošle godine zabeležena je bila čudna epidemija među srednjoškolkama koje su padale u nesvest kako ne bi odgovarale na času. Ceo slučaja tada je otkrio profesor jedne srednje škole.

- Padanje u nesvest se povećano je za hiljadu odsto. Masovno se radi o devojkama kojima iz čista mira dođe zlo nakon čega izgube svest. Među muškarcima se tako nešto ne događa”, kazao je jedan profesor u mostarskoj srednjoj školi.

Profesorka iz jedne od škola smatra da su uzroci padanja u nesvest različiti.

- Ja sam pedagog i već dvadeset godina radim s decom. Više je razloga takvih događanja. Tu je i puno glume pa pojedinim učenicima gubljenje svesti posluži kao dobar izgovor za eskiviranje usmenog odgovaranja ili pisanja kontrolnih ili pismenih vežbi. Drugi uzrok je privlačenje pažnje na sebe. Treći i isto toliko bitan razlog je opšta iscrpljenost koja vlada među srednjoškolcima. Ta mlađa populacija dane provodi na društvenim mrežama. Neretko se događa da dočekaju jutro uz svoje pametne telefone ili uz računar , kazala je profesorka iz mostarske .

Njena kolegica, takođe profesorka, opisala je kako izgleda jedan “pad u nesvest”.

“Učenica najpre počne da uzdiše i prevrće očima. Onda se oko nje strči celi razred vičući u panici: ‘Zovite hitnu! Zovite hitnu!’ Unesrećena učenica se zatim počne tresti celim tijelom i ispušta zvuke koji liče na gušenje. Ubrzo zatim dođe Hitna pomoć i u većini slučajeva ustanovi da nema nekih vidljivih znakova telesnog stanja koji ukazuju na ozbiljnu bolest ili tegobu. Neretko zbog ovakvih slučajeva izgubimo po čitav sat”, kazala je profesorka.

Povodom slučaja u Šajkašima epidemiolog dr Zoran Radovanović smatra da je ceo slučaj koji se dogodio u Šajkašu „udžbenički primer epidemije masovne histerije“.

- Doživeo bih najveće iznenađenje ako ovo nije slučaj masovne histerije. Ne postoji nijedan toksin, otrov u medicini, koji izaziva simptome o kojima slušamo. Jednoj devojčici je pozlilo i odjednom 17 ostale dece pada u nesvest, a nastavnici koji su pritrčali da pomognu nisu imali nikakve simptome i tegobe, kaže epidemiolog dr Zoran Radovanović.

S druge strane prof. dr Slobodan Grebeldinger, direktor Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine, kaže da bolnica nije imala obavezu da zadrži decu.

- Neke zdravstvene ustanove bi decu poslale kući, pa bi ih onda, u slučaju da se pojave neki simptomi, primili. Ja sam naredio da se prvo veče pojača i ljudstvo i dežurstva i da se sva deca koja imaju bilo kakve tegobe prime, kaže dr Slobodan Grebeldinger, direktor Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine.

( EPK)