SRBIJA ODBACILA PRAVILA: Pogledajte koju smo zastavu nosili na Sretenje 1835.

Grb narodni srpski predstavlja krst na crvenom polju, a među krakovima krsta po jedno ognjilo okrenuto krstu. Sav grb opasan je zelenim vencem s desne strane od hrastova, a sa leve od maslinova lista

U stvari, zastava sa slike je očigledna "replika" francuske revolucionarne zastave, sa rasporedom boja (crvena-bela-plava) koji odstupa od današnje (crvena-plava-bela). Zastava Srbije je bila "frankofona", kao i sam Sretenjski ustav koji je pisan pod očiglednim uticajem francuskih revolucionarnih zakona.

Grb na ovoj zastavi je takođe specifičan, a u članu 4 Sretenjskog ustava opisan je ovako:

"Grb narodni srpski predstavlja krst na crvenom polju, a među krakovima krsta po jedno ognjilo okrenuto krstu. Sav grb opasan je zelenim vencem s desne strane od hrastova, a sa leve od maslinova lista".

Tvorac grba, kao i ustava, bio je Dimitrije Davidović. Zastava je podelila sudbinu pomenutog ustava, koji je ukinut brzo nakon donošenja, nakon ogromnog pritiska od strane Rusije i Turske.

Srbija dobila pomorsku zastavu

Ubrzo nakon pada Sretenjskog ustava, Miloš Obrenović je zahtevao od Visoke porte da izradi novi ustav (u istoriji poznat kao Turski ustav). Na Milošev zahtev, novi ustav sadržao je član o zastavi i grbu.

Kod istoričara Radoša Ljušića u knjizi ”Kneževina Srbija (1830-1839)” (Beograd, 1986), izgled ove zastave propisan je turskim fermanima:

"Srpski narod ima pravo razvijati trobojnu zastavu na trgovačkim lađama koje mogu ploviti rekama i morem „u Carigrad dohodećim i tuda prolazećim“. Uz ferman, oni su dobili po jedan primerak zastave. Sada je zastava dobila nov raspored boja, za razliku od one koju je propisao Sretenjski ustav. Boje su bile vodoravno poređane: crvena, plava i bela, ali ta zastava bila je pomorsku zastavu (za trgovinu na rekama), koja je imala dobro poznatu formu: gornji deo crveni, srednji plavi, a donji beli" (str. 239.). Iz tog razloga, ova zastava naziva se i pomorskom.