Tačan broj krađa nije poznat. Često se dešava da ljudi koji jednom budu uhvaćeni u nekoj prodavnici, pređu na drugi objekat. Zanimljivo je da se broj krađa povećava na kraju meseca, kada građani potroše plate i penzije

Krađe u supermarketima i prodavnicama u Srbiji su svakodnevna stvar. Nekada su na meti kradljivaca bile luksuzne čokolade, skupa pića, kafa, ali u poslednje vreme "kupci" dugih prstiju ne biraju mnogo asortiman - krade se sve! Tako pokušavaju da bez plaćanja "iznesu" aparate za brijanje, losione, preparate za sunčanje, razne paste, kreme... U poslednjih godinu dana u trgovinama je, kažu prodavci, zabeleženo povećanje broja krađa.

Po pravilu, na meti lopova najčešće su proizvodi pogodni da se lako "iznesu" iz radnje i preprodaju na "crnom" tržištu, na pijacama i na ulici. Tačan broj krađa nije poznat. Često se dešava da ljudi koji jednom budu uhvaćeni u nekoj prodavnici, pređu na drugi objekat. Najviše su na udaru veliki marketi, kao i prodavnice gde ima skupe kozmetike, pića... Zanimljivo je da se broj krađa povećava na kraju meseca, kada građani potroše plate i penzije.

U jednom od najvećih prodajnih lanaca u Srbiji kažu da krađe sve više ne poznaju godine, pol, ni obrazovanje, a kradljivci se dele na profesionalne i one koji zaista nemaju dovoljno za život. Ali je, kažu, više ovih prvih.

- Sve češće sastavni deo korpe koja se odnosi a ne plati, postaju osnovne životne namirnice - kaže Olivera Ćirković, pi-ar menadžer.

- Najviše se kradu kafa, čokolade, žvakaće gume, a suhomesnati proizvodi postaju artikli sa značajnim udelom u krađama. "Popularne" su i zubne paste, konzerve, aparati za brijanje, zatim sezonska roba, poput preparata za sunčanje, protiv komaraca...

Šta se najčešće krade u prodavnicama

Kafa, čokolade, žvake, pića, konzerve, aparati za brijanje, konzerve, pasta za zube, pršute, kačkavalj

Trikovi kupaca

Zamena cene, promena pakovanja, uklanjanje kodova, konzumiranje hrane u trovini,

Kradljivci su vrlo vešti, snalaze se na razne načine i pokušavaju da prevare aparate, kako ih senzormatik na izlazu ne bi otkrio. Ima i onih koji prepakuju robu, recimo skuplje paste za zube ubace u kutiju daleko jeftinijeg proizvoda, za brazilski orah koriste šifru od kikirikija, uklanjaju "botl tagove" sa skupih pića, zamenjuju cene kolonjskoj vodi, šamponima...

- Postoje i neke nove taktike, zamene artikala ili pakovanja, razni načini na koje se ljudi dovijaju kako bi uzeli robu bez plaćanja - tvrdi Ćirkovićeva.

Sve češće mnogi pojedu peciva, pršutu ili sireve dok ne stignu do kase. Dosta njih uzme 50 ili 100 grama salame i pojede je krišom u radnji.

- Posetioci sve češće pojedu ili popiju neke od proizvoda, a da ne plate račun - kažu u trgovinskim lancima. - Kafa i čokolada spadaju u artikle koji se najviše kradu, a taj trend sve je aktuelniji, naročito u hipermarketima. Na kraju radnog dana, zaposleni u većim marketima nađu gomilu praznih pakovanja i kesica za čokolade, bananice, smoki, sušeno voće...

Vlasnik STR na Novom Beogradu kaže da i pored sigurnosnih kamera, krađe ima i u manjim prodavnicama.

Ranije se mislilo da se krade samo u velikim marketima, gde lopovi mogu da se provuku neprimetno, jer ima mnogo ljudi, ali krađe su sve češće i u manjim radnjama - tvrde u STR. - Veoma često kasirke kod kupaca sasvim "slučajno" baš u njihovom džepu nađu sapun, konzerve, pakovanje viršli.

Za krivičnu prijavu granica 5.000 dinara

Da bi protiv lopova bila podneta krivična prijava, potrebno je da vrednost ukradene robe bude veća od 5.000 dinara. Ako je ona manja, država ne tereti kradljivce, a trgovci mogu da ih gone samo po privatnoj tužbi, što najčešće ne čine, jer im se zbog visine sudskih troškova i trajanja procesa to ne isplati. Inače, do pre godinu i po dana ta granica je bila tri puta veća i iznosila je 15.000 dinara, tako da je bilo veoma malo prijava protiv lopova.

Retka hapšenja

Broj krađa je u porastu, posebno kada je reč o manjim radnjama, smatra Dragoljub Rajić, konsultant Mreže za poslovnu podršku. Mali trgovci nemaju novca za obezbeđenje i alarmne uređaje i zato su oni stalna meta. Imamo podatke da je 92 odsto obijanja kod malih trgovaca, jer lopovi zaobilaze velike sisteme.

- Problem je što policija uhvati tek svakog petog počinioca, koji obije radnju, a ostala četiri se izvuku - kaže Rajić. - Policija nije ni zainteresovana da ih juri kada vide da je šteta mala, svega nekoliko hiljada dinara, a nažalost, za trgovca ta šteta nije mala, jer samo dok se zamene razbijeni prozori, vrata i druge stvari koje se polupaju prilikom obijanja, šteta je utrostručena.