POSLEDNJI RATKOV JATAK: Čuvao sam mog brata Mladića, samo ja znam pravu istinu!

Na groblju u Lazarevu, danas je sahranjen Branislav Mladić čiji je skromni dom bio poslednje utočište generala Ratka Mladića

Kao što je poznato Branislav Mladić je sklopio sporazum o priznanju krivice s Tužilaštvom za ratne zločine, čime je prihvatio kaznu zatvora od godinu dana, uslovno na tri godine jer je, kako je stojalo u optužinici, od aprila 2006. do maja 2011. godine skrivao najtraženijeg haškog begunca. Početkom avgusta 2012. godine, to je potvrdio Viši sud u Beogradu za ratne zločine.

Nakon hapšenja Ratka Mladića, medijskog uragana koji je potom usledio u Lazarevu, pa sve do smrti, Branislav je ostao nem i gluv za mnoge medije, koji su pokušali da saznaju istinu o skrivanju generala Mladića. Kurir je samo nekoliko dana nakon senzacionalnog hapšenja, ipak uspeo da zadobije poverenje Branislava Mladića. Ovako je bilo…

Krv nije voda! Tim rečima Branislav Mladić, brat od strica najpoznatijeg haškog optuženika, reporteru Kurira objasnio je zašto je njegov skromni dom bio poslednje utočište generala Ratka Mladića. Iako su prethodnih dana brojne domaće i strane novinarske ekipe pod „okupacijom“ držale njegovu kuću, osim dvojice policajaca u službenom automobilu , nije bilo nikog. Ni nalik slici od pre nekoliko dana, kad su snimatelji i fotoreporteri pokušavali da „ulove“ Branislava, nezaposlenog RTV mehaničara koji je nekad radio u Zrenjaninu, Novom Sadu i Zenici.

- Kuda? - pitaju ljubazno policajci.
- Do Branislava - kratko odgovaram, pokazujući novinarsku legitimaciju.
- Džaba pokušavaš. S novinarima ne želi da razgovara. Nemoj da praviš probleme i sebi i nama - iskreno će policajci.

- Pokušaću, ako ništa drugo, da mu predam litar rakije, koju mu šalje moj tast. I on je s one strane Drine. U ovakvu posetu ne ide se praznih ruku - dobacujem, ne očekujući da će me najpoznatiji žitelj Lazareva, kada bude čuo ko sam, dočekati raširenih ruku i ozarenog lica.

Tako i bi. Komšinica Branislava uvede me u dvorište, gde me dočeka gazdin ledeni pogled.
- Evo, Brano, doš‘o čo’ek da te poseti - komšinica pokušava da ublaži napetost.

Čim je čuo ko sam, postaje nepoverljiv.
- A, novinar. Nemam šta da ti kažem - poručuje odsečnim glasom.Izvinjavam se na smetnji, predajem skroman poklon i primećujem da mu bar novinari više ne dosađuju. A, onda me, iznenada, domaćinski poziva da sednem za sto, tik uz kuću u kojoj je u četvrtak rano ujutro policija uhapsila Ratka Mladića. Nudi rakiju i cigaretu.
Prihvatam. Počinje da priča.

- Samo ja znam pravu istinu. Koliko je dugo bio pod mojim krovom, šta je radio, kako se ponašao... Pre izvesnog vremena, neko u gluvo doba noći kuca na vrata. Ni slutio nisam koga ću ugledati kad ih budem otvorio! Kapija je bila zaključana, ne znam kako je uopšte došao kod mene! Smestio sam ga u kuću. Šta sam drugo mogao. Krv nije voda - kaže Branislav, pa nastavlja:

- Da je neko vreme Ratko bio u mojoj kući, nisu znali čak ni moj rođeni brat Dragan i njegov sin Nebojša, koji takođe žive u Lazarevu! Mogu novinari da pričaju razne priče, da je radio kao građevinski radnik, krio se tu i tamo. Tačno je da je teško bolestan. Pre dvadesetak dana zatekao sam ga kako bespomoćno leži u kadi. Tada je verovatno preživeo moždani udar. Strahujući za njegovo zdravlje, predložio sam mu ga da ga odvedem kod lekara. Odbio je rekavši: „Ti si mi i doktor, i bog, i bezbednjak“.

Septembra iste godine, reporter Kurira ponovo je razgovarao sa Branislavom Mladićem. On je tada izjavio da nema čega da se stidi, a pogotovo ne svog rođaka:

- Ratko je kod mene boravio pet godina. Koliko se meni čini, Zapad nikad neće prestati da postavlja nove zahteve pred Srbiju. Srebrenica i sve drugo za šta ga optužuju velika su nameštaljka. Želja mi je da Ratka posetim u Hagu. Eto, to bih, recimo, rekao Bramercu - poručio je Branislav, komentarišući kako se tada šuškalo, navodno, interesovanje glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca za „ njegovo zdravlje“. Branislav nam je na rastanku, pola u zbilji, pola u šali rekao da bi krio i pukovnika Gadafija.

Saša Urošev