Sve to zlokobno podseća na teške zločine počinjene nad nealbanskim stanovništvom na Kosmetu, tokom rata 1999. i posle njega, poručila Anja Filimonova

MOSKVA - Na međunarodnom okruglom stolu "Antifašizam u Rusiji i Srbiji juče i danas", koji je održan u prostorijama ruske Državne dume, u organizaciji Fonda strateške kulture, a povodom sedamdesete godišnjice pobede u Drugom svetskom ratu govorilo je osam ruskih i srpskih izlagača.
Pod predsedavanjem zamenika predsednika partije Pravedna Rusija, dr Mihaila Vasiljevića Jemeljanova, govorilo se o zlu koje je svet snašlo sredinom prošlog veka, i o njegovom današnjem, povampirenom izdanju, koje već više od 20 godina divlja ponovo na ruskim i srpskim granicama.

Anja Filimonova, naučni saradnik Instituta za balkanistiku Ruske akademije nauka, glavni i odgovorni urednik internet portala Fond strateške kulture na srpskom jeziku, podsetila je na svirepe, po prirodi sasvim uporedive sa nacističkim, zločine nad Srbima na Kosovu i Metohiji, i ukazala na njihovu veoma moguću povezanost sa tek otkrivenim zverstvima Islamske države u Iraku.

- Sve to zlokobno podseća na teške zločine počinjene nad nealbanskim stanovništvom na Kosmetu, tokom rata 1999. i posle njega. Pogotovo ako imamo u vidu da ta kriminalna aktivnost, nastala u haosu koji je vladao celim regionom, u malo izmenjenim formama nastavljena je do danas, sve pod rukovodećom palicom vojnih lidera OVK, povezanih sa organizovanim kriminalom - istakla je Anja Filimonova.

V.d. direktora Muzeja žrtava genocida u Beogradu, prof. dr Veljko Đurić Mišina, dao je istorijsku perspektivu, govoreći o dva antifašisticka pokreta nastala na tlu Jugoslavije nakon aprilskog sloma 1941. Jelena Guskova, doktor istorijskih nauka, rukovodiilac Centra za proučavanje savremene balkanske krize Instituta za balkanistiku Ruske akademije rekla je da stanovništvo Srbije ne može da zaboravi agresiju NATO-a iz 1999, smrt nevinih ljudi, surovost napadača. Olga Cetverikova, doktor istorijskih nauka, bavila se u svom obraćanju temom o kojoj je često pisala u ruskoj i srpskoj javnosti - religijskoj pozadini neprekidnih udara na pravoslavne zemlje i narode.

Petar Iskenderov, naučni saradnik Instituta za balkanistiku Ruske akademije nauka smatra da Rusija i Srbija bi trebalo zajedničkim snagama da se suoče sa obnovljenim fašizmom, i da koordinišu svoje nastupe, pogotovo informativne.
Organizatori Okruglog najavljuju da ce u aprilu upriličiti i nastavak, kada ce se o antifašizmu tokom Drugog svetskog rata, savremenim povampirenjima nacifašizma u bivšoj SFRJ i Ukrajini i novim napadima na Srbiju i Rusiju govoriti u Beogradu.

(E.K.)