NOVE CENE: Evo koji fakulteti povećavaju školarinu!

Najveće povećanje planira Šumarski fakultet, gde je školarina bila 60.000 dinara, a predloženo je da bude 72.000

Manja školarina biće na Fakultetu fizičke hemije gde će samofinsirajući studenti umesto 66.000 dinara upis platiti 60.000 dinara. Najveće povećanje planira Šumarski fakultet, gde je školarina bila 60.000 dinara, a predloženo je da bude 72.000, rečeno je na sednici Senata UB.

Nešto veću školarinu najverovatnije moraće da plate i brucoši Matematičkog fakulteta, koji planira da poveća cenu sa 120.000 na 130.000 dinara, kao i oni koji upišu Geografski fakultet, jer će umesto 80.000 plaćati 86.000 dinara.
Studenti biologije platiće 5.000 više nego njihove kolege koje su upisale taj fakultet prošle godine, kada je školarina bila 80.000 dinara.Fakultet bezbednosti zatražio je povećanje sa 106.500 na 110.500 dinara, dok Učiteljski planira povećanje sa 90.000 na 94.500 dinara.

I studenti Rudarsko-geološkog fakulteta moraće da izdvoje nešto više novca, jer je školarina povećana sa 55.000 na 56.100 dianra. FON je zatražio povećanje sa 129.000 na 130.000 dinara. U tabeli sa predlozima za povećanje školarina koja je novinarima podeljena nakon sednice Senata, stoji da je veću cenu zatražio i Elektro-tehnički fakultet, međutim dekan Branko Kovačević rekao je da ta tema nije bila na fakultetskim telima.

Kako je objašnjeno, fakultet je prošle godine doneo odluku da poveća školarinu, ali ju je zamrzao, pa je ostalo nejasno da li je za novu školsku godinu ta odluka ponovo aktivirana. Predlozi školarina treba da dobiju saglasnost Ministarstva prosvete ali konačnu reč o ceni daju saveti fakulteta, rečeno je na sednici.

Kako je objašnjeno, ustanove koje su predložile veću školarinu za 1.000 dinara ili nešto malo više, zapravo neće imati veću cenu nego će uz školarinu biti objedinjen iznos troškova za finansiranje Univerziteta, koji je do sada plaćan odvojeno.

Vršilac dužnosti dekana Učiteljskog fakulteta prof. dr Biljana Trebješanin, rekla je novinarima, objašnjavajući razlog za povećanje, da se radi o usklađivanju sa iznosom inflacije, a ako Ministarstvo ne da saglasnost, vratiće se na stari iznos. Zahtevi za većim školarinama ni ovoga puta nisu naišli na odobravanje studenata.

Predsednik Studentskog parlamenta UB Milivoje Ćorić rekao je da se studenti protive bilo kakvom povećanju studentskih nameta, uključujući i školarinu."Smatramo da su dekani u obavezi da konsultuju i studentske parlamente, jer se radi o studentskim pitanjima i standardu, koji je ionako nizak, rekao je Ćorić novinarima nakon sednice.

Rektor UB Vladimir Bumbaširević objasnio je da većina fakulteta dugi niz godina nije povećavala školarine. Suštinski, školarina nije značajno povećana i taj iznos nije u pravoj meri odraz cene školovanja studenta i prilagođen je trenutnoj finansijsoj situaciji roditelja, rekao je prof. Bumbaširević.

On je naveo, da će u slučaju negativnog stava Ministarstva prosvete imati raspravu na Senatu UB i prokomentarisao i najavu veće cene struje. Prorektor za finansije UB Miodrag Popović ukazao je da je prosečna cena državnog studenta na osnovnim studijama oko 250.00 dinara, što znači da su, kako je rekao, studije na nekim fakultetima nekoliko puta manje.