Na fresci raspeća uočavaju se dve letelice nalik ruskom „Sputnjiku“, u kojima se nalaze anđeli, tvrde ufolozi. Na prikazu vaskrsenja navodno se vidi Isus u raketi koja poleće

Srednjovekovni Srbi znali su da našu planetu posećuju vanzemaljci, a dokaz za to su crteži svemirskih brodova na fresci Raspeće Isusa Hrista u Visokim Dečanima.

Bar tako tvrde pobornici teorije o drevnim astronautima. S druge strane, istoričari umetnosti kažu da se na slici uopšte ne vide letelice već da su to uobičajene predstave Sunca i Meseca. Kakva god bila istina, neobične slike više od pola veka izazivaju pažnju celog sveta.

Prvi tekst

Priča o tome da su gosti iz svemira naslikani u Visokim Dečanima prvi put se pojavila u časopisu Sputnjik, listu ruske emigracije u Francuskoj. U tekstu iz 1967. „Posetioci iz kosmosa“ Vjačeslav Zajcev dokazivao je da stare slike i skulpture ukazuju na to da su Zemlju već obilazili vanzemaljci.

- Na jugu Jugoslavije, na Kosovu i Metohiji, nalazi se manastir Dečani, sagrađen u prvoj polovini 14. veka. Tokom 1350. nastalo je više fresaka koje su prikazivale teme iz Novog zaveta. U proleće 1964. u jugoslovenskom časopisu Limijer objavljene su fotografije fresaka iz manastira s potpisima: „Svemirski brodovi prisustvovali raspeću?“, „Sputnjik na našim freskama?“ i „Da li je moguće da su autori iz prošlosti naslikali letelice?“ Ovi potpisi nisu izmišljotina jugoslovenskih novinara već freske u Dečanima jasno prikazuju anđele u svemirskim letelicama nalik našem „Sputnjiku“ - napisao je Zajcev.

Panika zbog buke

On je zatim opisao kako dva broda lete jedan za drugim sa istoka na zapad, kako u prvom sedi osoba lišena oreola anđela, ruke su joj na kontrolnoj tabli, koja se ne vidi, a ona gleda unazad, tako da se stiče utisak da prati putanju letelice iza sebe. U drugoj je, dodaje, „osoba nalik na tradicionalnog anđela, koja drži ruke na komandnoj tabli i gleda napred“.

- Oblik obe letelice je aerodinamičan i na obe se može lako primetiti mlazni pogon. Drugi anđeli, koji s neba gledaju ovaj prizor, prekrivaju oči i uši i posrću u strahu da će zbog letelica oslepeti ili ogluveti. Niže su predstavljene dve grupe ljudi na čijim licima se vide zbunjenost, strah i panika. U centru kompozicije je Isus Hrist na krstu. Slika vaskrsenja Hristovog ispod slike raspeća ne iznenađuje ništa manje: Mesija stoji u raketi spremnoj za poletanje. Sličnost te letelice s današnjim raketama je savršena, pogotovo ako se imaju u vidu dva stabilizatora. Desnom rukom Hrist pokušava da podigne jednog muškarca koji je pao na zemlju verovatno zbog sletanja ili poletanja rakete ka carstvu nebeskom - piše Zajcev.

Nakon ovog teksta mnogi pobornici teorije o takozvanim drevnim astronautima fresku iz Visokih Dečana navodili su kao dokaz da su vanzemaljci posetili našu planetu. Čak je i Erik fon Deniken, švajcarski publicista koji je slavu stekao pišući o vanzemaljcima u prošlosti, govorio je o njoj.

- Ta freska u Dečanima je fascinantna. Prosto mi je neverovatno kako mnogi ufolozi širom sveta pričaju o teorijama i postojanju vanzemaljaca a niko da pomene najkonkretniji dokaz za to u srpskom manastiru - rekao je svojevremeno Deniken.

Naravno, stručnjaci se ne slažu sa ovakvim tumačenjem freske. Oni uglas kažu da su slike letelica u stvari slike nebeskih tela uobičajene u srednjovekovnom slikarstvu.

Uobičajene oznake

- Sunce i Mesec na različitim stranama krsta uobičajen su deo srednjovekovnog prikazivanja raspeća Isusovog. Preživeli su ranu renesansu, ali ih ima povremeno na predstavama raspeća i posle 15. veka. Sunce je ponekad predstavljano kao muškarac sa zracima, a mesec kao žena s polumesecom. Kasnije su oni svedeni na dva diska. Sunce je slikano desno, a Mesec levo od Hrista - napisao je Džejms Hol u „Rečniku tema i simbola u umetnosti“.

Još jedna misterija
SIMBOLI PAGANSKIH BOGOVA?

Ono što je takođe zbunilo mnoge jeste simbol koji se pojavljuje na desnoj „letelici“. Dok jedni tvrde da je tu reč o zvezdama koje se pojavljuju na mnogim današnjim letelicama, a čak se spominje i sličnost sa simbolom NATO, drugi veruju da je reč o simbolima za vavilonska božanstva Sina (boga meseca), Šamaša (boga sunca) i Ištar (boginju plodnosti). Zašto bi se paganski simboli našli na hrišćanskoj fresci, nikome nije jasno. Naravno, postoje i jednostavnija objašnjenja - da su to simboli sunca i meseca.