Porfirije:Srbi u Hrvatskoj dele egzistencijalne problema sa našom braćom katolicima!

Mitropolit zagrebačko-ljubljanski kaže da mnogi zatvaraju oči pred ovim problemom ili uopšte ne reaguju: Povratak kulturnog blaga, odnetog iz hramova SPC, tek kada se stvore uslovi

Kako ocenjujete položaj pravoslavnih vernika u Hrvatskoj?

- Pravoslavni Srbi dele svakodnevne egzistencijalne probleme sa većinskim stanovništvom, našom braćom katolicima i drugima. To su problemi koji sa više ili manje uspeha savladavaju sve zemlje južne i jugoistočne Evrope, i ne samo one. Postoje i problemi koji su posledica tragičnih ratnih zbivanja i odlaska u izbeglištvo većine pravoslavnih, pre svega stvaranje uslova za povratak, obnova puteva, dovođenje struje, obnova kuća. Ali postoji i problem koji je iznad svih tih problema i koji poslednjih meseci uzrokuje da se nijedan od navedenih uopšte ne rešava. To je postojanje atmosfere straha, pogotovo u vreme predizbornih kampanja.

Mislite li na postupke pojedinaca prema Srbima u Hrvatskoj koji kod njih izazivaju strah?

- Da budem precizan, ne mislim da to dolazi od strane velikih igrača, ali oni, manje-više nevoljno, zatvaraju oči ili nedovoljno jasno reaguju.

Možete li nam reći deo onoga o čemu ste razgovarali sa premijerom Vučićem za vreme njegovog boravka u Zagrebu?
-U razgovoru sa premijerom Vučićem su učestvovali episkopi dalmatinski Fotije, gornjokarlovački Gerasim, slavonski Jovan i moja malenkost. Premijer je želeo da ga arhijereji neposredno upoznaju sa životom Srpske crkve u Hrvatskoj, o problemima sa kojima se susrećemo. Njegov dolazak je znak podrške matične države za našu Crkvu i narod. Dogovorena je i konkretna dalja pomoć, u sklopu mera za osnaživanje dobrosusedske saradnje dveju država.

Koga smatrate velikim igračima?

- Najčešće političari u predizbornim kampanjama vode računa, na primer, koliko glasova donosi kilometar novog puta, koliko telefonska centrala ili slično. U taj kontekst, međutim, nikada ne sme biti stavljeno generisanje bilo koje vrste straha kod bilo koga. Gde ima straha nema slobode i demokratije. Po pravilu, kada svi izbori prođu, okolnosti se svagde vraćaju u normalu. Ali, štetu je nemoguće popraviti. Dostojevski nas uči da smo svi odgovorni za svakoga i sve na zemlji. Apostol Pavle, koji poučava i katolike, pravoslavne i sve ljude sveta, kaže: ako strada jedan ud, s njim stradaju svi udovi. To nije neka mistična slika, nego realnost koju treba prepoznati.

Kako ste doživeli grube nasrtaje na ćirilicu u Hrvatskoj?

- Kao neprihvatljiv civilizacijski čin i isto tako neprihvatljivu manipulaciju tragedijom ljudi koji su izgubili najbliže u godinama koje su za nama, a koje se ne smeju ponoviti. Jasno je da je to manipulacija onih koji žele da Srba ovde više ne bude.

Jesu li posebne škole za decu u Vukovaru dobro rešenje ili ne?

- Protivim se svakom podvajanju ljudi, a pogotovo dece. Hrišćanska ljubav jedina je prava pretpostavka budućnosti, a da bismo do te ljubavi došli na ovim prostorima potrebno je razgovarati, voditi iskren dijalog na svim potrebnim nivoima. Potrebno je oprostiti jedan drugome i mirno živeti. Hrišćani smo. U načelu sam protiv posebnih škola za decu, osim kada je to nužno, ali kao privremeno rešenje. Nadam se da ćemo svi zajedno smoći snage da svi žive bez ikakvog straha.

Kao važan problem odnosa između Hrvatske i Srbije ističe se i pitanje vraćanja kulturnog blaga?

- Pominjući izložbu fotografija "Sjaj bolje prošlosti" indirektno sam već rekao nešto o tome. To kulturno blago mahom je vlasništvo Srpske pravoslavne crkve, odneto je iz naših hramova. Sklonjeno od ratnog požara. Tamo gde se nalazi zaštićeno je po muzeološkim propisima, izvršeni su potrebni konzervatorski radovi. Sačuvano je za buduće naraštaje.

A gde bi trebalo to blago, po vašem sudu, da bude?

- Naravno da treba da bude tamo gde je i nastalo: u srpskim hramovima na području Hrvatske. Da li za to postoje uslovi, bezbednosni, mikroklimatski? Nažalost, ne postoje. Ni elementarni. Pričamo o remek-delima. Ne morate ići u mesta odakle ikone potiču. Pogledajte izložbu. Dosta toga je, čujem, po privatnim zbirkama i neuslovnim depoima ovde u Zagrebu. Kažu da je ikona bilo i na aukcijama na Zapadu. Očekujemo da se nadležne hrvatske institucije pobrinu i o tome. Kada se stvore uslovi za vraćanje, odmah treba sve vratiti. Tu smo svu saglasni, Crkva i vlade obeju država. Ali, dok uslova za smeštaj ne bude, izričito sam protiv vraćanja.

Kako su vas vernici u Hrvatskoj primili?

- Pravi i iskreni vernici, pre svih pravoslavni Srbi, zatim i katolici, muslimani, Jevreji, protestanti, dele u najvećoj meri iste vrednosti. Od svih njih sam primljen izvanredno, sa najlepšim željama i namerama za mene i moj narod.

A političari?

- Lično sam na izvanredan prijem naišao i od svih političara sa kojima sam oficijelno imao kontakte, kao i u neslužbenim susretima. Gotovo bez razlike.

Bili ste i na inauguraciji nove hrvatske predsednice Kolinde Grabar Kitarović?

- Počastvovan sam i prisustvom na inauguraciji gospođe Grabar Kitarović. To je jasan znak uvažavanja i zajednice koju predstavljam. Poznajem politički život i, ponavljam, očekujem da će se svi okrenuti rešavanju realnih problema. Hrvatska, po ljudskim i prirodnim potencijalima, zaista može i treba da savlada sve prepreke i iskušenja i postane zemlja blagostanja. U stabilnom demokratskom ambijentu blagostanju zajednice doprinos će zasigurno, kao što je to na ovim prostorima bivalo vekovima, dati i pravoslavni Srbi.

Kako vidite hrvatsko-srpske odnose u budućnosti?

- Želim da, pre svega, to budu odnosi dva hrišćanska naroda. Dva naroda koja govore jezicima koji se veoma malo razlikuju, naroda koji su vekovima ne susedni nego isprepletani, u gradovima, selima, ulicama, porodicama. Podsetiću sve kako je odnose Srba i Hrvata video patrijarh srpski Josif Rajačić: "Srblji i Hrvati najbliža su braća među sobom, ali je opet svaki narod imao i svoje osobito ime... Srblji imadu svoju, a Hrvati svoju istoriju... Srblji imaju svoju istočnu, a Hrvati svoju zapadnu Crkvu... svoj jezik. Ako dakle Srblji i Hrvati i jesu najbliža braća, ipak oni nisu jedan isti narod. Kada pominjem razliku ovu, ne činim to za cijelo zato da ove narode jednoga od drugoga otuđujem, nego zato da ih baš time u prijateljskom odnošenju utvrdim, kao braću". Takve odnose i ja želim u budućnosti.


Kakvi su vam utisci od kada ste u Zagrebu i Hrvatskoj?

- Dvojaki. Sreo sam lep grad, pun života. Ne mislim samo na Zagreb, ali moram reći da je Zagreb prelep grad. Sugrađani su učinili da se osećam kao u svojoj kući. Upoznao sam mnogo dobronamernih ljudi, stekao divne prijatelje. Osećam se lično obogaćenim. Sa druge strane, kada vidim napade na srpske hramove širom zemlje, osećam se krajnje nelagodno.

Dakle, utisci su vam pomešani?

- Sa jedne strane divni ljudi, prijatelji, braća i sestre, a sa druge strane oni koji najčešće skriveni tamom noći uništavaju i prete fašističkim parolama i znamenjima.