Srbija je (prilikom izdvajanja ove pomoći) tretirana kao da je već punopravna članica EU, rekao je šef Misije EU u Srbiji

BEOGRAD - Srbija će iz pretpristupne pomoći EU IPA 2014. dobiti 189 miliona evra, od čega će 72 miliona evra biti izdvojeno za obnovu nakon poplava i prevenciju sličnih nepogoda u budućnost, izjavio je danas šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport.

Na sajmu projekata EU u Beogradu pod nazivom "EU i Srbija na delu", Devenport je rekao da se veoma skoro planira potpisivanje finansijskog sporazuma s Vladom Srbije kako bi ta sredstva mogla da se koriste. "Takođe mogu da najavim i potvrdim odluku od strane Evropske komisije o izdvajanju više od 60 miliona evra iz fonda solidarnosti namenjenih saniranju posledica prošlogodišnjih katastrofalnih poplava. Srbija je (prilikom izdvajanja ove pomoći) tretirana kao da je već punopravna članica EU", rekao je Devenport.

Devenport je rekao da, kada se ubroji već podeljena pomoć za poplave, ukupan iznos bespovratne pomoći EU za te namene iznosi 173 miliona evra, što znači da je EU najveći partner Srbije za prevazilaženje posledica poplava. Podsetio je da je ovo prva budžetska godina u novom višegodišnjem finansijskom okviru EU za period od 2014. do 2020. u kojoj je Srbija sa 1,5 milijardi evra za sedmogodišnji period najveći korisnik na Zapadnom Balkanu.

"Pomoć IPA2 će se fokusirati na manji broj većih sektora kako bi se intenziviralo i ubrzalo pristupanje", kazao je Devenport, dodavši da su očekivani rezultati pouzdanija državna uprava, brži sudovi, bezbednija hrana i slično, što će i građani početi da osećaju tokom tog procesa. Istakao je da će sa ovogodišnjim sredstvima ukupan iznos grantova EU Srbiji dostići tri milijarde evra od 2000. godine. Ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović rekla je da će Srbija od ove godine biti u mogućnosti da koristi IPARD sredstva za podršku poljoprivredi.

"Očekujemo da ćemo 2016. godine moći da raspišemo pozive za poljoprivrednike", rekla je ona i dodala da ovu godinu treba iskoristiti za pripremu poljprivrednika za povlačenje tih sredstava. Joksimovićeva je rekla i da je Srbija dobila mogućnost da značajan deo sredstava IPA usmeri kroz budžetsku podršku sektorskim reformama, pre svega za reformu upravljanja javnim finansijama i državne uprave. Šef Kancelarije Evropske investicione banke u Srbiji Andreas Beikos rekao je da je od 2001, kada je ta banka počela da podržava Srbiju, potpisano ukupno 4,3 milijarde evra zajmova, od čega je povučeno do sada 2,9 milijardi evra.

On je istakao da je ta banka najveći zajmodavac srpske privrede i da je najveća investicija EIB na Zapadnom Balkanu finansiranje fabrike Fijata u vrednosti od 500 miliona evra što je, kako je dodao, imala direktne efekte na ekonomiju zemlje. Prema njegovim rečima, EIB će ove godine nastaviti da finansira ključne sektore i kreditira mala i srednja preduzeća a planira i da proširi aktivnosti na projekte koji pozitivno utiču na klimu, odnosno obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost i zaštitu životne sredine.