U Beograd svaki dan dođe oko 100 imigranata koji beže od rata. Neki su peške stigli iz Grčke, a Rakard Akri iz Kuvajta ostao je bez porodice

BEOGRAD - Bežeći od smrti i rata, ljudi iz Sirije, Avganistana, Kuvajta, Iraka i Irana svakodnevno prolaze kroz Srbiju u pokušaju da stignu do zemalja Evropske unije.

Više od 50 njih juče smo videli u centru Beograda, a svako je imao stravičnu priču. Jedino što su zbog jezičke barijere jedva uspeli to da ispričaju.
- Ne kamera, ne slike - prvo je bilo što nam je rekao Rakad Akri (33) iz Kuvajta, koji je sa svojim sunarodnicima krenuo ka Nemačkoj.

- Teško. Mnogo je teško. Beduini tamo nemaju nikakva prava. Ubijaju nas. Idemo, pa ćemo valjda uspeti. U Srbiji smo privremeno, ovde spavamo u hostelu i plaćamo deset evra za noć. Ja sam sve izgubio. Ubijeni su mi žena i tri bebe, nemam ništa. Planiram da tražimo azil u nekoj zemlji Evropske unije, najverovatnije u Nemačkoj - priča Rakad, koji nije želeo da se fotografiše.

I njegovi prijatelji dele sličnu sudbinu. Izgubili su porodice, beže od rata, traže da rade i da žive bez bombi. Odseli su u hostelu u blizini Železničke stanice, a okupljaju se u kafiću nedaleko od hostela. Kako kažu konobari koji ih služe, azilanti nikada nisu pravili probleme.
- Šta da rade, beže od rata, ostavljaju sve i traže bolje mesto za život. Cirkulišu i uvek ih ima između 50 i 100. Bilo je onih koji su došli peške iz Grčke, bez ičega, sa rasturenim patikama. Jedan je žicom zavezao đon da mu ne ispadne i tako došao do Beograda - pričaju konobari koji ih svakodnevno sreću.
- U kafić dolaze zbog interneta, javljaju se rodbini, pojedu nešto i sve uredno plate. Pre neko veče ih je sve privela policija, ali su ih odmah pustili sa potvrdama da imaju pravo na boravak od 72 sata - kažu konobari.

Srbin pomogao Sirijki
DAO JOJ PARE ZA LEKARA

Dok smo razgovarali sa njima, sreli smo mladu ženu iz Sirije koja je hramljala. U tom trenutku joj je prišao mladić S. M. (32) i dao joj zamotuljak od nekoliko stotina evra. Kako kaže, nije mogao da ostane ravnodušan na njenu muku.
- Polomila je nogu, a nije mogla kod lekara. Morao sam da joj pomognem. Otišao sam po pare i dao joj da bi imala za pregled. To je za mene ništa, a za nju mnogo - rekao nam je on.