Na skupu je najavljeno uvođenje opštinskih menadžera za vanredne situacija, angažovanja građana na ime pomoći nadležnima kako ne bi više imali situacije da se štiklama gazi po bedemima od dzakova s peskom, ili da se neki kupaju u bazenu ili piju pivo ispred prodavnice dok drugi gase požar

BEOGRAD - Izmene i dopune Zakona o vanrednim situacijama, koje predviđaju niz novina u cilju efikasnije zaštite ljudi i imovine od poplava, požara i drugih nepogoda trebalo bi da se nađu u parlamentu u maju, rečeno je danas na javnoj raspravi o tom zakonu.

Na skupu je najavljeno uvođenje opštinskih menadžera za vanredne situacija, angažovanja građana na ime pomoći nadležnima kako ne bi više imali situacije da se "štiklama gazi po bedemima od dzakova s peskom", ili da se neki kupaju u bazenu ili piju pivo ispred prodavnice dok drugi gase požar... Osnovne izmene tog zakona, koji je usvojen pre četiri godine, predstavili su načelnik Sektora za vanredne situacije Predrag Marić i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović koji je istakao da je cilj izmena i dopuna "prevashodno efikasnija zaštita ljudi i imovine".

On je naveo i da su se iz prošlogodišnjih majskih poplava izvučena velika iskustava, a da će se promene odvijati u nekoliko pravaca uključučujući i stvaranje posebnog budžetskog fonda za vanredne situacije. Stefanović je najavio i da će razgovarati sa ministrom finasija o tom fondu koji bi, po zamisli predlagača izmena zakona trebalo da se finansira iz sredstava kompanija koje se bave skladištenjem opasnih materija i drugim sličnim poslovima.

Prema njegovim rečima, taj fond neće biti na teret građana, a mnogo će značiti za opremanje Sektora za vanredne situacije i ostalih u sistemu zaštite i spašavanja, ali i za nabavku potrošnih sredstava prilikom gašenja požara ili intervencija u polavama, nabavku zaštitne opreme...

Stefanović je objasnio i da jedno vatrogasno vozilo, sa dobrom opemom košta oko 150.000 evra, dodavši da država nema novac da kupi dovoljan broj vozila... a da ne govorimo o helikopterima za spasavanje". Stefanović je ocenio da je uvođenje opštinskog menadžera za vanredne situacije "korak dalje u profesionalizaciji na nivou lokalne samouprave".

On je rekao da su predsednici opštiina ili gradonačelnici koji su po funciji na čelu lokalnih štabova za vanredne situacije poltičari i da uglavnom nemaju dovoljno iskustava za reagovanje u vanrednim situacijama.Stefanović je rekao i da će opštinski mendžer biti profesionalac koji će, osim reagovanja u vanrednoj situaciji biti zadužen pre svega za preventivu jer "jedan dinar, dolar i evro uložen u preventiv se sedmostruku vraća ako ne dođe do štete".

Prema njegovim rečima, važnu ulogu u što boljem odgovoru na poplave, požare i zemljtorese imaće i Civilna zaštita kako je i predviđeno izmena i dopunama Zakoan o vanrednim situacijama.Stefanović je rekao da je predviđeno i uvođenje jedinstvenog broja "112" za poziv u hitnim slučajevima, dodavši da će se razmatrati model za finasiranje tog sistema koji postoji u svim evropskim državama.