(FOTO) REHABILITACIJA ĐENERALA DRAŽE: Konačna odluka 14. maja, u sudnici bio i Šešelj
BEOGRAD - Viši sud u Beogradu planira da odluku o rehabilitaciji komandanta Jugoslovenske kraljevske vojske u otadžbini Dragoljuba Draže Mihailovića javno objavi 14. maja, saopšteno je na današnjem ročištu.
Sledeće ročište, kada će se izvoditi dokazi, zakazano je za 28. april, a završne reči predlagača rehabilitacije za 12. maj. Sudija Aleksandar Trešnjev nagovestio je da bi odluka o predlogu za rehabilitaciju Mihailovića mogla da bude objavljena 14. maja.
Na današnjem ročištu, sud je preslušavao šest tonskih zapisa sa suđenja Dragoljubu Mihailoviću i ostalima iz jula 1946. Predlagači rehabilitacije prigovorili su izvođenju tih dokaza, jer se, kako su naveli, njima ne dokazuje ništa u vezi sa pravim pitanjem postavljenim predlogom za rehabilitaciju, ali je sud ipak ostao pri svojoj odluci i preslušao tonski zapis.
I na današnjem suđenju, sudija Trešnjev i punomoćnik predlagača rehabilitacije profesor Pravnog fakulteta i savetnik predsednika Republike Oliver Antić vodili su pravnu polemiku o procesnim pitanjima, kao i da li stranke treba da sede dok pričaju, na kojoj strani treba da sedi tužilac i da li uopšte treba da prisustvuje postupku za rehabilitaiju, koji je jednostranački.
Krajem februara ovaj proces je krenuo formalno ispočetka zbog promene u sastavu sudskog veća, ali je odlučeno da se ne saslušavaju ponovo svi svedoci, već da se sud upozna sa sadržinom njihovih iskaza, kao i da ponovo "formalno" izvede sve pisane dokaze. Sudija Aleksandar Trešnjev rekao je tada da bi ovaj proces mogao da traje još dva do tri ročišta i da se okonča završnim rečima predlagača rehabilitacije.
Prema dosadašnjoj praksi, sud neće svoju odluku o predlogu za rehabilitaciju objaviti na ročištu već će po okončanju rasprave, pisanim putem u zakonskom roku.
Zahtevom za rehabilitaciju se traži od suda da poništi presudu od 15. jula 1946. godine, kojom je Mihailović osuđen na smrt streljanjem, kao i vraćanje građanskih prava. Rehabilitaciju je zatražio njegov unuk Vojislav Mihailović, a pridružili su mu se Srpska liberalna stranka, na čelu sa Kostom Čavoškim, Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, profesor međunarodnog prava Smilja Avramov i drugi.
Predlagači zahteva tvrde da Mihailoviću nije bilo omogućeno pravo na odbranu i da nije video svog advokata do početka suđenja. On nije imao ni pravo na nepristrasan sud, a optužnica mu je uručena sedam dana pred suđenje. Nakon dva dana od izricanja sporne presude komunističkog režima, streljan je u Beogradu. Posebna Komisija utvrđuje tačnu lokaciju na kojoj je streljan, jer se pretpostavlja da su njegovi posmrtni ostaci prebačeni na drugu lokaciju.
Mihailović inače nema grobno mesto. U nedostatku drugih dokaza o Mihailovićevoj smrti, rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu 2013. godine kao datum smrti Mihailovića utvrđen je 17. jul 1946. godine, pošto je sud utvrdio da je tog datuma streljan.
Na ročištu i lider radikala Vojislav Šešelj
U sudnici je danas bio i lider radikala Vojislav Šešelj, koji je novinarima rekao da je došao na sudski proces kako bi izrazio solidarnost sa Mihailovićem. "Došao sam danas da bih prisustvovao suđenju povodom zahteva za rehabilitaciju generala Draže Mihajlovića i očekujem da se to danas završi i da slavni srpski komandant i zvanično dobije mesto u istoriji kakvo zaslužuje", rekao je Šešelj.
Šešelj je izjavio da postupak za rehabilitaciju komandanta Jugoslovenske kraljevske vojske u otadžbini Dragoljuba Draže Mihailovića predstavlja farsu, jer sud nepotrebno razvlači njegov tok. "Bez obzira što sud usporava postupak, rehabilitacija Dragoljuba Mihailovića ne može da se spreči", rekao je Šešelj novinarima ispred Palate pravde, nakon održanog ročišta za rehabilitaciju Mihailovića. On je rekao da očekuje da sud rehabilituje Mihailovića, a, kako je naveo, "ako ne bude pravde i sudije ne budu časno radile svoj posao, odbiće predlog za rehabilitaciju".
SUTRA U 13.30: Predsednik Vučić sa predsednicom Državnog zbora Slovenije Klakočar Zupančič