Taj praznik naziva se još i praznik proleća i praznik beskvasnog hleba. Pesah se obeležava više od tri hiljade godina i smatra se najstarijim praznikom. Slavi se osam dana

BEOGRAD - Jevreji od večeras proslavljaju Pesah, istorijski praznik u spomen spasenja iz egipatskog (misirskog) ropstva.

Taj praznik naziva se još i praznik proleća i praznik beskvasnog hleba. Pesah se obeležava više od tri hiljade godina i smatra se najstarijim praznikom. Slavi se osam dana.

pesah.jpg
Foto: Rojters

Izlazak Jevreja iz egipatskog ropstva pod vođstvom Mojsija i primanje 10 božjih zapovesti bio je trenutak od kojeg su Jevreji počeli da se pridržavaju tih normi monoteističke religije, napuštajuci paganstvo. Četrdesetogodišnje lutanje pustinjom i mukotrpan život uslovili su ujedinjenje plemena po dolasku u Hanan, a kasnije i stvaranje prve države.

Talmud propisuje da se ne sme kuvati ni jesti iz sudova koji se koriste tokom godine. U nekim porodicama krečila se cela kuća uoči praznika. Atmosfera u porodicama Jevreja uoči Pesaha je izuzetna i u Izraelu se pridaje velika pažnja tom prazniku, a pripreme traju danima. Na svečanoj trpezi se obavezno nalazi živinsko pečenje, voće, salata i macot - beskvasni hleb, i gorke trave koje podsećaju na težak život u egipatskom ropstvu.